Rečnik Pojmova Nekretnina

Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom.

Etažiranje je pravni i tehnički postupak kojim se jedna zgrada (ili druga nepokretnost) deli na posebne fizičke i pravne celine – najčešće stanove, poslovne prostore ili garaže – tako da svaki od tih delova postane samostalna nepokretnost sa sopstvenim listom nepokretnosti u katastru.

Uknjižba (upis u katastar) je pravni postupak koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Službom za katastar nepokretnosti, kojim se pravo svojine (vlasništva) ili drugo stvarno te obligaciono pravo (npr. pravo doživotnog plodouživanja, založno pravo/ uknjižba hipoteke) upisuje u katastar nepokretnosti i time naznačeno pravo postaje javno dostupno i pravno priznato prema svim trećim licima. Predmet uknjižbe mogu biti stanovi, kuće, zemljište, poslovni prostori, garaže i to sa različitim upisanim pravima na istim.

Vlasnički list (službeni naziv: List nepokretnosti) je zvanična javna isprava iz katastra nepokretnosti koja sadrži sve ključne podatke o jednoj nepokretnosti i njenim vlasnicima kao i da li je imovina opterećena nekim pravima ili zabranama.

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. Prihod od PDV pripada budžetu Republike. Predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti i uvoz dobara u Republiku. Poreski obveznik je lice, uključujući i lice koje u Republici nema sedište, odnosno prebivalište koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti.

Hipoteka je pravno sredstvo obezbeđenja novčane obaveze (najčešće kredita) kojim poverilac – obično banka – stiče pravo da pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, naplati svoje potraživanje iz vrednosti određene nepokretnosti, bez obzira na to ko je njen vlasnik u trenutku naplate. Hipoteka je zaloga na nekretnini koja ostaje na snazi dok se dug potpuno ne otplati, a po izmirenju obaveze briše se iz katastra (po osnovu brisovne dozvole koja se overava kod javnog beležnika) uz podnošenje pismenog zahteva nadležnom Katastru za isto.

Predugovor je pisani ugovor kojim se dve strane obavezuju da će u budućnosti zaključiti glavni (konačni) ugovor, pod uslovima koji su već unapred dogovoreni i navedeni u tom dokumentu.

Kupoprodajni ugovor je pravni ugovor kojim se prodavac obavezuje da kupcu prenese pravo svojine na određenoj stvari (npr. stanu, kući, zemljištu, vozilu) ili pravu, a kupac se obavezuje da mu za to plati dogovorenu cenu.

Kupoprodajni ugovor je osnovni pravni dokument za prenos vlasništva, a kod nekretnina je polazna tačka za upis prava svojine u katastar.

Porez na prenos apsolutnih prava je porez koji se plaća prilikom prenosa vlasništva na nepokretnostima (stan, kuća, zemljište), vozilima, plovilima, vazduhoplovima i drugim pravima koja se smatraju „apsolutnim“ jer se vezuju za određenu stvar i mogu se preneti na drugog vlasnika.

Izuzeci: ne plaća se kod kupovine prve nekretnine od investitora (tada se plaća PDV, a ne ovaj porez).

Notar (javni beležnik) je javno ovlašćeno lice koje obavlja poverene poslove od javnog značaja, prvenstveno sastavljanje, overu i čuvanje pravnih isprava, kako bi im se obezbedila pravna sigurnost i dokazna snaga.

Stambena zajednica je pravna forma organizovanja vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade radi zajedničkog upravljanja, održavanja i korišćenja zajedničkih delova zgrade i zemljišta na kojem se ona nalazi. Stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade. Stambena zajednica ima status pravnog lica, koji stiče trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela. Stambena zajednica se upisuje u registar stambenih zajednica i ima svoj PIB, matični broj i tekući račun.

Zajednička imovina je imovina koja pripada dvema ili više osoba bez utvrđenog udelа svakog od njih, a svi je koriste i upravljaju njome zajednički.

• Kod zgrada: krov, fasada, hodnici, lift, dvorište – zajednički delovi u vlasništvu svih stanara.
• Kod porodične imovine: kuća ili zemlja bez sprovedene podele naslednicima.

Zajednička imovina je imovina bez podeljenih fizičkih delova među vlasnicima, kojom oni upravljaju i koriste zajedno.

Građevinska dozvola je zvanično odobrenje nadležnog organa kojim se investitoru dozvoljava izgradnja, dogradnja, rekonstrukcija ili drugi građevinski radovi na objektu, u skladu sa zakonom i tehničkom dokumentacijom.

Građevinska dozvola je ključni dokument za početak gradnje – bez nje su radovi nelegalni i mogu dovesti do obustave gradnje i rušenja objekta.

Upotrebna dozvola je zvanični akt nadležnog organa kojim se potvrđuje da je izgrađeni ili rekonstruisani objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i tehničkim propisima, i da se može bezbedno koristiti za predviđenu namenu.

Upotrebna dozvola je "zeleno svetlo" da se useljavanje i korišćenje objekta može započeti potpuno legalno.

Legalizacija objekta je postupak naknadnog upisa i dobijanja dozvola za objekat koji je izgrađen bez građevinske dozvole ili suprotno izdatoj dozvoli, kako bi se uskladio sa zakonom i postao legalan.

Fizičko ili pravno lice koje upravlja zgradom u ime i za račun stambene zajednice (vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade). Upravnik je odgovoran za organizaciju održavanja zajedničkih delova zgrade, sprovođenje odluka skupštine stanara, vođenje evidencije, ugovaranje usluga (čišćenje, popravke, osiguranje) i zastupanje stambene zajednice pred institucijama. Može biti profesionalni upravnik ili izabran među stanarima.

Pravni postupak koji se sprovodi nakon smrti vlasnika nepokretnosti radi utvrđivanja nasleđivanja njegove imovine. Tokom ostavinske rasprave utvrđuje se ko su naslednici, koji deo imovine im pripada i da li postoje eventualna potraživanja ili dugovanja. Postupak vodi sud ili javni beležnik (notar) kao poverenik suda, a završava se donošenjem rešenja o nasleđivanju, koje je osnov za upis prava svojine u katastar.

Godišnji porez koji vlasnici nepokretnosti (stanova, kuća, poslovnih prostora, zemljišta) plaćaju lokalnoj samoupravi. Visina poreza zavisi od vrste nepokretnosti, njene površine, lokacije, starosti i tržišne vrednosti, a obračun vrši poreska uprava opštine ili grada. Porez na imovinu je obavezan i plaća se bez obzira na to da li se nepokretnina koristi ili ne.

Opcija Pretraga po ulici na sajtu 4zida omogućava korisnicima da pronađu nekretnine tako što ukucaju ime određene ulice, nakon što prethodno izaberu grad u kom traže stan. Opcija „Pretraga po ulici“ dostupna je na stranici pretrage i povezana je sa mapom.

Funkcija „Mapa“ na sajtu 4zida omogućava korisnicima da pretražuju oglase direktno na mapi. Na ovaj način dobijaju vizuelni pregled lokacija svih oglasa – po gradovima - naseljima - ulicama – lakše i preciznije pronalaze nekretninu tamo gde im najviše odgovara.

Kvadratni metar (m²) u nekretninama je mera površine koja predstavlja kvadrat sa stranicama dužine jednog metra i koristi se za izražavanje veličine stana, kuće, zemljišta ili bilo kog drugog prostora.

Kod stanova i kuća: m² označava korisnu ili ukupnu površinu prostora, mereno po građevinskim standardima (npr. po unutrašnjim dimenzijama prostorija).

Kod zemljišta: m² pokazuje ukupnu površinu parcele prema katastru.

Prikazani podaci su dobijeni na osnovu oglasa na sajtu 4zida.rs i isključivo su informativnog karaktera. Aspekti poput starosti nekretnine, legalnosti, opremljenosti i sličnog ne procenjuju se u ovoj analizi, iako mogu direktno uticati na cenu. U kalkulaciji su korišćene tražene cene koje definišu prodavci, a ne postignute kupoprodajne cene; ekstremne vrednosti su odbačene.

Prikazana prosečna vrednost izračunata je pomoću medijane (vrednost koja razdvaja gornju i donju polovinu uzorka). Donja i gornja granica opsega po m² dobijene su na osnovu aritmetičke sredine kojoj su oduzete i dodate vrednosti standardne devijacije izračunate na 90% uzorka. U prikazani rang potpada većina oglasa; korišćeni su podaci iz svih aktivnih i obrisanih oglasa ne starijih od 3 meseca. Podaci se prikazuju po kvartalima; za kvartale bez dovoljno podataka, prikaz izostaje.

Prodajne cene dobijene su na osnovu javno dostupnih izveštaja tržišta Republičkog geodetskog zavoda.

Označava da se nekretnina prodaje ili izdaje bez posredovanja agencije ili drugog posrednika, već kupac/najmoprimac komunicira direktno sa vlasnikom nepokretnosti.

Ekskluzivna prodaja znači da vlasnik nekretnine daje isključivo pravo jednoj agenciji ili jednom agentu da posreduje u prodaji te nekretnine u određenom periodu.

Naknada koju plaća klijent agenciji za posredovanje u kupovini, prodaji, zakupu ili izdavanju nepokretnosti. U praksi u Srbiji obično iznosi 2–4% od ugovorene cene kod kupoprodaje; kod zakupa često 50% do 100% mesečne zakupnine.

Javno objavljen oglas u kome prodavac (vlasnik ili agencija) pruža informacije o nekretnini koju prodaje radi privlačenja potencijalnih kupaca. Sadrži informativni i promotivni tekst, fotografije i kontakt podatke.

Javno objavljen oglas kojim vlasnik ili agencija nudi nekretninu (stan, kuću, poslovni prostor i dr.) u zakup na određeno vreme, uz plaćanje zakupnine.

Oznaka u oglasu koja znači da oglas nije postavio direktno vlasnik, već agencija za nekretnine koja na osnovu ugovora posreduje u prodaji ili izdavanju.

Stan u novoizgrađenoj zgradi koja je nedavno završena ili je još u izgradnji, i koji do sada nije bio useljen niti korišćen.

Stan u zgradi starijeg datuma izgradnje koji je već bio useljen i korišćen, najčešće sa prethodnim vlasnicima.

Tačno geografsko mesto na kojem se nepokretnost nalazi, zajedno sa okruženjem i karakteristikama koje utiču na vrednost i atraktivnost (saobraćaj, sadržaji, okolina).

Uži, precizniji opis lokacije – neposredno okruženje objekta (tačan deo naselja ili ulice) sa specifičnim karakteristikama koje utiču na kvalitet života i vrednost.

Ukupan broj nekretnina (stanova, kuća, lokala, zemljišta) dostupnih za prodaju ili izdavanje u određenom periodu.

Broj ljudi ili kompanija spremnih i sposobnih da kupe ili iznajme nekretninu u datom trenutku. Može se meriti brojem pregleda oglasa, brojem upita agencijama, brojem sklopljenih ugovora.

Na potražnju utiču: ekonomska situacija, kamatne stope, kupovna moć, demografija, migracije, moda i preferencije kupaca.

Stručno lice ovlašćeno da utvrđuje tržišnu ili drugu vrednost nepokretnosti, pokretnih stvari, prava ili preduzeća, na osnovu važećih zakona, standarda i metoda procene.

Stručni postupak utvrđivanja tržišne ili druge vrednosti nepokretnosti (stana, kuće, zemljišta, poslovnog prostora) na određeni dan, korišćenjem propisanih metoda i standarda.

Onlajn platforma na kojoj fizička i pravna lica objavljuju oglase za prodaju, izdavanje ili kupovinu nekretnina. Omogućava pretragu po lokaciji, ceni, kvadraturi, tipu i drugim kriterijumima, uz dodatne funkcije (fotografije, mape, kalkulatori i sl.).

Funkcionalnost na sajtu za nekretnine koja omogućava korisnicima da suze pretragu i prikažu samo oglase koji ispunjavaju njihove kriterijume (lokacija, cena, površina, broj soba, tip, spratnost, stanje, opremljenost i dr.).

Funkcionalnost sajta 4zida.rs koja omogućava pretragu nekretnina prema vremenskoj udaljenosti od izabrane adrese (posla, škole i sl.), peške, biciklom, autom ili javnim prevozom – uz postavljanje vremenskog radijusa i rezultate u realnom vremenu.

Opcija na 4zida.rs za prikaz novih oglasa kroz "story" format sličan društvenim mrežama. Novi oglasi iz aktivne pretrage stižu na ~20 minuta, a iz sačuvanih pretraga se osvežavaju na sat vremena. Broj crtica oko story-ja pokazuje koliko novih oglasa postoji za pregled.

Kategorije vidljivosti i promocije oglasa na sajtu za nekretnine koje utiču na to kako i gde će oglas biti prikazan. Na 4zida.rs postoje:

• Standard – osnovni tip, vidljiv u rezultatima pretrage bez dodatnog isticanja.
• Top – prikazuje se iznad standardnih oglasa u rezultatima, sa većom vidljivošću.
• Top plus – oglas sa produženim trajanjem i dodatnim pozicioniranjem na sajtu radi veće posećenosti.
• Top max – najistaknutiji tip, sa maksimalnom vidljivošću i prioritetnim prikazivanjem u pretrazi i na izdvojenim mestima.

Način pretrage na sajtu koji koristi veštačku inteligenciju da, na osnovu unetog opisa, pronađe oglase koji najbolje odgovaraju korisnikovim željama i kriterijumima, bez potrebe za klasičnim filtriranjem.

Opcija na 4zida.rs koja omogućava korisnicima da sačuvaju kriterijume pretrage (lokacija, cena, kvadratura, tip i drugi filteri) i dobijaju obaveštenja čim se pojavi novi oglas koji ih ispunjava – bez ponovnog unosa parametara.

Alat na sajtu za nekretnine koji pomaže korisnicima da izračunaju mesečnu ratu stambenog kredita i troškove osiguranja na osnovu cene nekretnine, učešća, kamatne stope, perioda otplate i tipa osiguranja – radi realnije procene finansijskih mogućnosti.

Onlajn alat koji, na osnovu mesečnih prihoda, postojećih obaveza i željenog roka otplate, procenjuje koliki iznos stambenog kredita korisnik može da dobije. Pomaže u planiranju kupovine u skladu sa realnim budžetom.

Pokazatelj koji opisuje koliko se nekretnine u proseku oglašavaju pre prodaje/izdavanja. Odražava atraktivnost same nekretnine i nivou potražnje na lokaciji; osećaj visoke traženosti javlja se i kada je ponuda na lokaciji mala.

Imovina trajno vezana za određenu lokaciju koja se ne može fizički premestiti bez oštećenja ili promene suštine. Obuhvata zemljište, objekte (kuće, zgrade, poslovne prostore) i sve što je trajno spojeno sa njima. U praksi, termin najčešće obuhvata stanove, kuće, placeve, poslovne prostore i druge tipove prostora koji se prodaju, iznajmljuju ili kupuju.

Pravni pojam za imovinu trajno vezanu za određenu lokaciju koja se ne može premestiti bez promene suštine ili oštećenja (zemljište, objekti i sve trajno spojeno sa njima). U praksi se koristi kao sinonim za „nekretninu", posebno u pravnim dokumentima i ugovorima.

Moderan stambeni kompleks u kojem svaki stanar ima svoj stan u vlasništvu, dok hodnici, dvorište, garaže i drugi prostori pripadaju svima zajednički. Pored toga, kondominijumi često imaju recepciju, video-nadzor, obezbeđenje i različite sadržaje poput bazena ili teretane.

Ukupna korisna površina unutrašnjeg prostora nekretnine, mereno po unutrašnjim zidovima, bez uračunavanja debljine zidova, zajedničkih hodnika, terasa ili drugih spoljašnjih površina (osim ako se posebno navode).

Ukupna površina objekta koja uključuje i spoljne zidove, zajedničke hodnike, stepeništa, terase, balkone i druge površine koje nisu deo isključivo korisnog unutrašnjeg prostora.

U oglasima za nekretnine, neto površina daje precizniju sliku o prostoru koji je realno upotrebljiv, dok bruto površina prikazuje celokupnu građevinsku površinu objekta.

Deo neto površine nekretnine koji obuhvata prostorije namenjene boravku ili radu, bez zidova, instalacionih kanala i neupotrebljivih prostora.

Podatak koji označava na kom se spratu nalazi stan ili poslovni prostor u zgradi, kao i ukupan broj spratova koje zgrada ima. Navodi se u formatu trenutni sprat/ukupan broj spratova (npr. 3/5 znači treći sprat u zgradi koja ima pet spratova). Spratnost je važan kriterijum pri izboru nekretnine zbog pristupačnosti, pogleda, buke i cene.

Sistemi za zagrevanje stambenog ili poslovnog prostora tokom hladnih perioda godine. Najčešće vrste:

• Centralno grejanje (CG) – toplota dolazi iz zajedničkog izvora (toplana ili kotlarnica u zgradi) i distribuira se do radijatora.
• Etažno grejanje (EG) – svaki stan ima sopstveni kotao/peć (struja, gas, čvrsto gorivo) i samostalno upravlja potrošnjom.
• TA peći (termoakumulacione) – električne peći koje akumuliraju toplotu tokom jeftinije tarife i postepeno je oslobađaju.
• Podno grejanje – cevi ili kablovi u podu ravnomerno greju prostor od poda naviše, bez vidljivih radijatora.

Stan koji se prostire na dve povezane etaže unutar iste stambene jedinice, najčešće povezan unutrašnjim stepenicama. Kombinuje prednosti kuće (višespratni raspored, odvojen dnevni i spavaći deo) sa pogodnostima stanovanja u zgradi.

Luksuzan stan na poslednjem spratu stambene zgrade, često sa većom kvadraturom, prostranom terasom i panoramskim pogledom; karakterišu ga kvalitetna oprema, ekskluzivan dizajn i često privatni pristup (poseban lift/ulaz).

Stambeni prostor koji je prošao građevinske, tehničke ili estetske radove radi poboljšanja funkcionalnosti, izgleda ili usklađenosti sa standardima (npr. nove instalacije, promena rasporeda, zamena podova/stolarije/sanitarija, modernizacija enterijera).

Nekretnina spremna za stanovanje bez dodatnih radova ili većih renoviranja: završene instalacije, podovi, stolarija, kupatilo i kuhinja; često i osnovni nameštaj/uređaji, pa je moguća odmah useljenje.

Stanje nekretnine u izgradnji u kojem su završeni grubi radovi (temelji, zidovi, krov, spoljašnja stolarija), ali unutrašnji radovi nisu kompletirani (bez podova, unutrašnje stolarije, keramike, sanitarija i završnih obloga). Kupci tada biraju završne materijale i prilagođavaju enterijer.

Pristup projektovanju, izgradnji i korišćenju objekata koji smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i unapređuje energetsku efikasnost (eko-materijali, obnovljivi izvori, štednja vode i struje, kvalitet vazduha, komfor).

Koncept zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnosti budućih. U gradnji: energetski efikasni objekti, obnovljivi izvori, eko-materijali i rešenja sa smanjenim negativnim uticajem, uz očuvanje kvaliteta života stanara.

Dokument (energetski pasoš) koji potvrđuje energetske karakteristike objekta: potrošnja energije za grejanje, hlađenje, ventilaciju, toplu vodu i rasvetu. Pruža uvid u efikasnost, olakšava poređenje i podstiče efikasniju gradnju/renoviranje.

Pokazatelj faze u kojoj se nekretnina/objekat nalazi tokom gradnje. Može biti opisan (npr. „u izgradnji", „siva faza", „useljenje za 6 meseci") ili procentualan (npr. 60% izgrađeno).

Urbanistički planski dokument koji detaljno uređuje pravila gradnje i uređenja prostora za određenu zonu/deo naselja (dozvoljene namene, gabariti, ulične mreže, javne površine i sl.). Praktično predstavlja „uputstvo" za gradnju na datoj lokaciji.

Manja istaknuta platforma pričvršćena za fasadu, ograđena i pristupačna iz unutrašnjosti. U odnosu na terasu, tipično je manji i uži, namenjen kraćem boravku ili dekorativnoj funkciji.

U praksi se pojmovi ponekad mešaju, ali razlika je ponajpre u veličini i konstrukciji.

Spoljašnji, prostraniji deo prostora (na ploči iznad prizemlja ili prizemno kao produžetak objekta), može biti natkrivena ili otvorena; koristi se za odmor, baštenske garniture i druge aktivnosti na otvorenom.

(Leadership in Energy and Environmental Design) – međunarodno priznat sertifikat USGBC koji potvrđuje da je objekat projektovan/izgrađen po visokim standardima energetske efikasnosti, održivosti i ekološke odgovornosti. Nivoi: Certified, Silver, Gold, Platinum.

Sposobnost konstrukcije da izdrži predviđena opterećenja i ostane stabilna i bezbedna tokom upotrebe. Obuhvata ravnotežu sila u temeljima, zidovima, pločama i drugim nosećim elementima, radi sprečavanja oštećenja ili deformacija.

Postupak provere usklađenosti izvedenog objekta sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom i propisima. Proveravaju se konstrukcija, instalacije, bezbednosni sistemi, energetska efikasnost i dr. Ako su uslovi ispunjeni, izdaje se upotrebna dozvola.

Opis rasporeda i broja prostorija u stanu (npr. garsonjera, jednosoban, dvosoban, trosoban), uz prateće prostore poput kuhinje, kupatila, hodnika, terase ili ostave. Pomaže u proceni funkcionalnosti i veličine u odnosu na potrebe.

Iznos novca koji zakupac plaća vlasniku nekretnine za korišćenje stana, kuće, poslovnog prostora ili druge nepokretnosti u određenom vremenskom periodu, najčešće mesečno.

Fizičko ili pravno lice koje je vlasnik stana, kuće ili druge nepokretnosti i koje izdaje tu nekretninu zakupcu na određeni period, uz plaćanje kirije. Stanodavac je odgovoran da obezbedi nekretninu u ispravnom stanju; prava i obaveze stanodavca i zakupca uređuju se ugovorom o zakupu.

Fizičko ili pravno lice koje, na osnovu ugovora o zakupu, koristi nekretninu u vlasništvu stanodavca uz plaćanje dogovorene kirije. Zakupac je dužan da nekretninu koristi u skladu sa ugovorom i da je vrati u ispravnom stanju nakon isteka zakupa, osim uobičajenog habanja.

Mesečni troškovi korišćenja nekretnine (komunalne i druge usluge) koji se u pravilu plaćaju odvojeno od kirije, osim ako ugovorom nije drugačije dogovoreno. Uobičajeno uključuju: struju, vodu, grejanje, odvoz smeća, održavanje zgrade, internet, kablovsku televiziju i sl.

U svakodnevnoj upotrebi: osoba koja iznajmljuje stan ili kuću od vlasnika i plaća kiriju za korišćenje prostora.

U pravnom smislu: podstanar je isto što i zakupac – termin „podstanar" češće se koristi neformalno, dok se u ugovorima, zakonima i zvaničnoj dokumentaciji koristi termin „zakupac".

Novčani iznos koji zakupac plaća stanodavcu prilikom sklapanja ugovora o zakupu kao garanciju ispunjenja obaveza i vraćanja nekretnine u ispravnom stanju. Depozit se obično vraća po isteku zakupa ako nema neplaćenih računa, duga za kiriju ili štete. Visina depozita najčešće odgovara jednoj mesečnoj kiriji (može biti i drugačija po dogovoru).

Dugoročni zajam koji banka ili druga finansijska institucija odobrava fizičkom licu radi kupovine, izgradnje ili renoviranja stana, kuće ili druge nepokretnosti. Otplata se vrši u mesečnim ratama koje obuhvataju deo glavnice i kamatu, a nekretnina koja se kupuje najčešće se stavlja pod hipoteku kao obezbeđenje kredita. Uslovi (iznos, rok otplate, kamatna stopa) zavise od kreditne sposobnosti klijenta i politike banke.

Zajam obezbeđen hipotekom na nepokretnosti. Ako korisnik ne izmiruje obaveze, poverilac ima pravo da proda nekretninu pod hipotekom radi naplate duga. Najčešće se koristi za kupovinu, izgradnju ili renoviranje nekretnina, ali može biti odobren i za druge namene uz založenje nepokretnosti kao garancije otplate.

Iznos koji kupac obezbeđuje iz sopstvenih sredstava pri kupovini nekretnine putem stambenog kredita. Predstavlja razliku između kupoprodajne cene i iznosa kredita. U Srbiji banke najčešće traže minimalno učešće od oko 10–20% vrednosti, uz moguća odstupanja prema politici banke i kreditnoj sposobnosti kupca.

Procena mogućnosti klijenta da redovno otplaćuje kredit u skladu sa uslovima banke. Utvrđuje se na osnovu prihoda i njihove stabilnosti, postojećih obaveza, radnog staža, istorije zaduživanja i drugih faktora.

Procenat koji banka naplaćuje na iznos odobrenog kredita – cena pozajmljenog novca.

• Fiksna kamatna stopa – ostaje ista tokom celog perioda otplate; rate su predvidljive.
• Promenljiva kamatna stopa – menja se u skladu sa referentnim stopama (npr. EURIBOR, BELIBOR) i tržišnim uslovima.

U praksi su česti kombinovani modeli: fiksna u prvim godinama, potom promenljiva.

(Euro Interbank Offered Rate) – referentna kamatna stopa po kojoj banke u evrozoni pozajmljuju novac jedna drugoj. Osnova je za obračun promenljivih kamatnih stopa kod mnogih kredita u evrima (uključujući stambene). Objavljuje se dnevno za različite rokove (npr. 1M, 3M, 6M) i zavisi od ekonomskih uslova i politike ECB.

Centralizovana baza podataka o zaduženjima i istoriji otplate fizičkih i pravnih lica u Srbiji (Udruženje banaka Srbije). Banke koriste izveštaje Biroa da provere kreditnu sposobnost pre odobravanja kredita ili lizinga. Sadrži informacije o aktivnim/zatvorenim kreditima, karticama, kašnjenjima i dugovanjima; uredna istorija poboljšava uslove zaduživanja.

Period u kojem korisnik kredita treba da vrati glavnicu i kamatu, u skladu sa ugovorom sa bankom. Izražava se u mesecima ili godinama (npr. 120 meseci = 10 godina). Duži rok smanjuje mesečnu ratu, ali povećava ukupno plaćenu kamatu.

(Belgrade Interbank Offered Rate) – referentna kamatna stopa po kojoj banke u Srbiji pozajmljuju novac na domaćem tržištu. Koristi se kao osnova za promenljive stope kod dinarskih kredita i instrumenata. Izračunava se i objavljuje radnim danima za različite rokove (npr. 1M, 3M), a vrednost zavisi od ponude/potražnje novca, inflacije i politike NBS.

Uzimanje novog kredita radi otplate postojećeg (ili više njih) sa ciljem dobijanja povoljnijih uslova: niže kamate, dužeg roka, manje mesečne rate ili objedinjavanja zaduženja. Može uključivati i prelazak sa promenljive na fiksnu kamatnu stopu (ili obrnuto) u skladu sa tržišnim kretanjima.

Ukupan iznos finansijskih obaveza lica prema poveriocima (krediti, lizing, kreditne kartice, dozvoljeni minus). Direktno utiče na kreditnu sposobnost jer banke procenjuju koliki deo prihoda je već opterećen otplatama i da li klijent može preuzeti novo zaduženje.

Jednokratna naknada koju banka naplaćuje za administrativne i tehničke poslove prilikom odobravanja kredita (provera kreditne sposobnosti, priprema/obrada dokumentacije, izrada ugovora i dr.). Može biti procenat iznosa kredita ili fiksna suma i uobičajeno se plaća pri puštanju kredita u korišćenje.

Iznos koji se plaća ovlašćenom procenitelju ili banci za izveštaj o tržišnoj vrednosti nepokretnosti. Procena je obavezna pri odobrenju stambenog/hipotekarnog kredita jer banka na osnovu nje određuje visinu kredita i nivo obezbeđenja (hipoteke). Trošak zavisi od tipa i lokacije i najčešće ga snosi kupac.

Ugovor sa osiguravajućom kućom koji obezbeđuje finansijsku zaštitu od rizika povezanih sa nekretninom ili korisnikom kredita. Banke obično zahtevaju:

• Polisu osiguranja nekretnine – pokriće štete na objektu (požar, poplava, zemljotres i sl.).
• Životno osiguranje korisnika kredita – isplata preostalog duga banci u slučaju smrti osiguranika.

Polisa je često uslov za odobrenje kredita i traje tokom celog perioda otplate.

Parcela namenjena za izgradnju objekata, definisana prostornim i urbanističkim planom opštine ili grada. Na građevinskom zemljištu dozvoljena je gradnja stambenih, poslovnih, industrijskih ili drugih objekata u skladu sa važećim dozvolama i planskom dokumentacijom. Pre kupovine važno je proveriti namenu, mogućnosti priključenja na infrastrukturu i urbanističke uslove.

Vrsta građevinskog zemljišta namenjena izgradnji industrijskih postrojenja, fabrika, skladišta, proizvodnih hala i drugih objekata za privrednu delatnost. Namena je definisana prostornim i urbanističkim planom; pre kupovine/gradnje proveravaju se infrastruktura, dozvoljeni tipovi objekata i ekološki uslovi.

Zemljište namenjeno poljoprivrednoj proizvodnji (ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo itd.). Namena je definisana zakonom i prostornim planom. Prenamena u građevinsko zemljište moguća je samo prema propisima i urbanističkim uslovima.

Postupak promene zvanične namene parcele u skladu sa prostornim i urbanističkim planom (npr. iz poljoprivrednog u građevinsko). Obuhvata podnošenje zahteva nadležnim organima, ispunjavanje zakonskih uslova i plaćanje propisanih taksi. Moguća je samo ako je predviđena planskom dokumentacijom.

Osnovna jedinica zemljišta evidentirana u katastru, sa jedinstvenim brojem i jasno utvrđenim granicama.

Postupak podele postojeće parcele na dve ili više novih parcela, od kojih svaka dobija sopstveni katastarski broj i granice. Sprovodi se u skladu sa urbanističkim planom i uz odobrenje nadležnih organa.

Zemljišna parcela, najčešće građevinskog karaktera, namenjena izgradnji stambenih, poslovnih ili drugih objekata. Može biti opremljena infrastrukturom (voda, struja, kanalizacija, pristupni put) ili bez nje. U praksi se često koristi kao sinonim za parcelu, ali u oglasima obično označava zemljište spremno ili skoro spremno za gradnju.

Određena površina zemljišta sa jasno utvrđenim granicama, evidentirana u katastru pod jedinstvenim brojem. Može biti građevinska, poljoprivredna, industrijska ili druge namene, u skladu sa prostornim i urbanističkim planom. Podaci (površina, namena, vlasništvo, granice) dostupni su u katastarskim evidencijama i ključni su za kupoprodaju ili gradnju.

Postupak spajanja dve ili više susednih parcela u jednu novu parcelu sa jedinstvenim katastarskim brojem. Sprovodi se prema važećim propisima i urbanističkim uslovima, najčešće radi formiranja veće građevinske parcele.

Nekretnina namenjena obavljanju poslovnih aktivnosti (trgovina, ugostiteljstvo, usluge, kancelarije, proizvodnja, skladištenje). Može biti u stambenim ili poslovnim zgradama; namena i uslovi korišćenja definišu se prostornim/urbanističkim planom i važećim propisima. Pri kupovini ili zakupu važno je proveriti pravni status, dozvoljenu namenu i tehničke uslove objekta.

Objekat ili deo objekta namenjen čuvanju, zaštiti i distribuciji robe, materijala ili opreme. Može biti otvorenog ili zatvorenog tipa, različitih veličina i kapaciteta, često opremljeno rampama, regalima, rashladnim sistemima ili drugim specijalizovanim instalacijama. Upotreba zavisi od vrste robe, logističkih potreba i propisa.

Prostor ili objekat za prijem, čuvanje i izdavanje robe/materijala. Može biti deo većeg poslovnog objekta (prodavnica, fabrika) ili samostalna jedinica. Često opremljen policama, regalima, viljuškarima i dr. U praksi se koristi kao sinonim za skladište, iako obično označava manji/operativni prostor u okviru procesa.

Otvoreni ili zatvoreni prostor za prijem, skladištenje i prodaju građevinskog materijala, ogreva, drvne građe, uglja, peska i sl. Može uključivati magacine, hale, otvorene površine i prateću mehanizaciju; obično je opremljeno infrastrukturom za utovar/istovar i posluje u skladu sa propisima o skladištenju i bezbednosti.

Mogućnost da se poslovni ili stambeni prostor prilagodi različitim potrebama i nameni uz minimalne građevinske zahvate. Podrazumeva fleksibilan raspored, lako pomeranje pregradnih zidova, modularni nameštaj i mogućnost izmene instalacija radi efikasnijeg korišćenja.

Poslovni prostor namenjen trgovini, ugostiteljstvu, uslugama ili drugim komercijalnim delatnostima. Najčešće u prizemlju sa direktnim pristupom sa ulice ili iz pasaža. Pri kupovini/zakupu proveriti dozvoljenu namenu i tehničke uslove.

Veliki zatvoreni prostor (industrijski, sportski, sajamski, skladišni) namenjen proizvodnji, skladištenju ili događajima. Odlikuje se velikim otvorenim poljima bez mnogih nosećih zidova, što omogućava fleksibilnu organizaciju i prilagođavanje potrebama.

Skup propisa, standarda i tehničkih zahteva koje objekat, prostor ili instalacije moraju ispuniti radi bezbednosti, funkcionalnosti i usklađenosti sa zakonom. Obuhvataju statiku, elektro/vodo/grejanje/ventilaciju, protivpožarnu zaštitu, pristupačnost, energetsku efikasnost i druge aspekte; primenjuju se u projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji i korišćenju objekta.

Svrha zbog koje je objekat projektovan, izgrađen i koristi se, utvrđena prostornim/urbanističkim planom, građevinskom dozvolom i propisima. Može biti stambena, poslovna, industrijska, mešovita ili javna (škole, bolnice, kulture). Promena namene moguća je samo uz odgovarajuće dozvole nadležnih organa.

Zatvoren prostor ili objekat namenjen parkiranju i zaštiti vozila od vremenskih uslova i krađe. Može biti samostalna građevina ili deo stambene/poslovne zgrade.

Pojedinačno obeleženo mesto unutar garaže namenjeno parkiranju jednog vozila. Može biti fizički odvojeno pregradama ili samo označeno linijama na podu.

Garaža smeštena ispod nivoa terena, često u okviru stambenih ili poslovnih zgrada, sa pristupom putem rampe ili lifta za vozila.

Garaža izgrađena iznad nivoa terena, koja može biti otvorenog (bez zidova) ili zatvorenog tipa.

Obeleženo mesto na otvorenom prostoru namenjeno parkiranju jednog vozila.

Fizički odvojen prostor unutar garaže namenjen parkiranju jednog ili više vozila. Za razliku od garažnog mesta, sa strane je zatvoren zidovima ili pregradama i može imati sopstvena vrata (rolo ili segmentna), obezbeđujući veću privatnost i zaštitu od oštećenja i krađe.

Parking prostor obeležen i namenjen određenom korisniku, vozilu ili nameni (npr. za osobe sa invaliditetom, službena vozila).

Sistem parkiranja koji koristi hidraulične ili električne platforme, rampe ili liftove za vertikalno/horizontalno pomeranje vozila, čime se na istoj površini obezbeđuje više parking mesta. Uobičajeni tip je parking na platformi (tzv. „klackalica") gde se vozila parkiraju jedno iznad drugog, a platforma se podiže ili spušta radi pristupa.