За здраву кућу која дише вам не требају мајстори и позајмица од банке.
У етно парку Мајкин салаш ово лето се проводи радно, а жеља домаћина је да сваке године прошире понуду и покажу гостима нешто старо, а занимљиво. Идеја је да прикаже градња куће од блата и сламе на начин како су наши преци градили, користили домаће и јефтине материјале од којих се некад градило.
Осим земунице, музеја старих пољопривредних машина, и чобанске и аласке куће од ове године посетиоци ће моћи да обиђу и кућу од сламе и трске која ће бити саграђена за време кампа у августу.
Учитељ је Лехел Хорват, грађевински инжењер, човек који има дугогодишње искуство у градњи кућа од сламе и трске и изградњи димних пећи.
Према речима Лехела Хорвата еко куће су заправо куће од природних материјала који су већ били употребљени и налазе се у нашем окружењу. Ако је то могуће овакве куће се граде у друштву, моби, са пријатељима и у том пројекту не учествује банка.
Градимо од онога што је у нашој околини, отпада, бале од сламе, старих цигли, црепова. Ископаћемо жуту земљу којом ћемо малтерисати, нећемо доносити материјале из дрвара, већ ћемо користити све што је у нашем окружењу. То је основни принцип такозване бруталне градње. Тако саграђена кућа је здрава, јефтина, нискоенергетска, има нула режију, нема класичан тоалет, већ суви, компост тоалет (у њему се не осећају мириси, не троши воду и еколошки је) и уз њега иде сабирни компост – објашњава Лехел Хорват.
Истиче да за ову градњу нису потребни специјализовани мајстори, јер ако само један човек зна шта треба да се ради он обучава остале.
Врло брзо ће од мене сви који се пријаве у камп да науче шта и како и видеће да градња са природним материјалима иде брзо, а резултат је да ћемо добити кућу која дише. Не треба отварати прозор пошто ваздух струји кроз зид, а то се у кући од модерних материјала никада не може остварити. Зими је кућа топла, а лети је свежа. Нема грејних система као што су радијатори, али нас греје пећ на биомасу која се ложи отпадом који се налази у окућници и тако нема трошкова за грејање. Осим тога, сакупљамо кишницу и грејемо је – каже Лехел Хорват.
За грејање се користи сунчева енергија и у дворишта оваквих кућа постављају се сунчани колектори.
Довољно је имати пластичну змију, цев, са водом да нам загрева санитарну воду. Бојлер не постоји. Зид од сламе и блата треба тако замислити да замењује 26 цм стиропора и 25 цм зида са малтером. Имати кућу од тако добро изолованог материјала значи да можете уштедети летовање за целу породицу – каже Хорват.
Овакве куће су, пре свега, здраве. Куће од природних материјала као што су земља, слама или ваљци, држе релативну влажност у простору готово константно, између 55 и 58 релативне влажности, а за имуни систем човека најбоља је влажност између 55 и 60.
Природа то зна и пројектована је тако да нам одговара и они који су се вратили у природу су се вратили здрављу. Тако је и са овим кућама. Нормално, постављају се инсталације за струју и воду, али много лакше. У принципу је кућа модерна, не треба замишљати некакву шталу, никако, већ је све савремено и има чак и веш машину али она не греје воду већ добија воду загрејану од сунца или пећи. Имамо и штедњак на шпиритус и домаћица не мора сваки дан да ложи – каже Лехел Хорват.
Цена овакве куће зависи од храбрости домаћина. Хорват каже храброст се односи на то колико ће њега да послуша, јер, рецимо, он ради темеље од багремог дрвета, али има оних који желе да му темељ еко куће ипак буде од бетона због чега ће бити мало скупља или не желе стари цреп или греде што аутоматски доноси веће трошкове.
Ако ме неко слуша, научи све и спреман је да ради цена његове куће биће 40 одсто од цене било које друге куће од модерних материјала. По квадрату изађе 50 до 80 одсто од квадрата модерне куће. Све зависи колико сте храбри. Овакве куће имају бесконачни рок трајања. Једини непријатељ је вода, али ако нема поплава и пожара она ће трајати јако дуго, више од века. Најстарија кућа од сламе налази се у Небраски и саграђена је пре 108 година – каже Лехел Хорват.
За кућу од природних материјала потребне су бале слама, жута земља (глина), песак, багремово дрво, вода и гашени креч. Прозори су од стакла и Хорват саветује да буду трослојна. Увек предлаже коришћени цреп, цигле и греде.
Радионице о природној градњи трају најчешће 4-5 до 7-8 дана, а суштина је окупљање и дружење. Група ће овог викенда учити све о природној градњи, градиће и имаће прилику да се добро дружи у прелепом амбијенту Мајкиног салаша.
На Мајкином салашу ћемо већ постојећу кућицу преиначити у мали клуб. Део зида ћемо направити од сламе, а део од трске. Градићемо и једну пећ, али суштина је да се дружимо и да људи изађу из комфор зона, да се врате природи – закључује Хорват.