Više od dva miliona građana prijavilo se u okviru zakona koji je u narodu poznat kao „Zakon Svoj na svome“. Rok za prijavu istekao je 9. februara.
Ipak, mnogi i dalje nisu sigurni šta ovaj zakon zapravo znači za njih i njihove nekretnine.
U razgovoru sa advokatom Branetom Krunićem za 4zida razjasnili smo neke od najčešćih dilema.
Da li upis u katastar znači legalizaciju?
Zakon čiji je pun naziv Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima a u narodu je poznat kao Zakon Svoj na svome, ne znači legalizaciju.
Ovim zakonom se vrši isključivo evidentiranje i upis prava vlasništva nad objektima bez obzira na to da li su oni legalni ili ne.
Zakon o ozakonjenju, koji je važio do stupanja na snagu ovog zakona, regulisao je potpuno ozakonjenje, tj. pravu legalizaciju.
Cilj ovog novog zakona je da se vlasnicima olakša da sutra imaju upisano pravo vlasništva nad nepokretnostima, kako bi s tim objektima mogli slobodno da raspolažu – da ih zalažu, opterećuju i prodaju.
Da li nekretnine koje nisu bile upisane nisu mogle da se prodaju?
Generalno postoji mogućnost prodaje nelegalnih nepokretnosti, ali termin „nelegalno“ nije jednoznačan.
Svaki slučaj je drugačiji. Da li objekat ima građevinsku dozvolu ali ne i upotrebnu dozvolu, da li ne postoji ni jedna ni druga. Ili postoje oba dokumenta ali postoje odstupanja u spratnosti, nije upisan podrum ili potkrovlje.
Bez uvida u dokumentaciju gotovo je nemoguće dati precizan odgovor. Kada se kaže „nelegalan objekat“, uvek treba voditi računa o tome šta se trenutno poseduje od dokumentacije i šta je još potrebno pribaviti kako bi se sproveo postupak legalizacije. Uslove za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole propisuje Zakon o planiranju i izgradnji.
Da li će se retroaktivno plaćati porez za objekte koji se sada upisuju u katastar?
Važno je znati da se porez plaća i na legalne i na nelegalne objekte bez obzira na to da li je objekat uknjižen u katastru ili ne, postoji obaveza plaćanja poreza na imovinu. Što se tiče retroaktivnih obaveza, Poreska uprava može da razreže porez na imovinu za period od pet godina unazad.
To znači da ako imate nekretninu u vlasništvu osam godina i niste plaćali porez, Poreska uprava ima pravo da traži naplatu za poslednjih pet godina. Sve što je starije od toga zastareva i ne može biti predmet naplate.
Koliko iznosi taksa za upis u katastar?
Visina takse zavisi od zone i veličine opštine. U Beogradu, u ekstra zoni iznosi 1.000 evra, u prvoj zoni 800 evra, a najniža iznosi 100 evra.
Za opštine sa više od 100.000 stanovnika taksa u nekim zonama iznosi 500 evra, s tim što je ona niža u manjim zonama.
Osim same takse, vlasnici treba da imaju u vidu da dokumentacija koja nedostaje može naknadno zahtevati angažovanje projektanata ili geometara radi izrade etažnog elaborata ili drugog akta što predstavlja dodatni trošak koji ne treba zanemariti.
Upis u katastar je važan korak ka sređivanju imovinsko-pravnih odnosa, ali ne zamenjuje legalizaciju. Razumevanje ove razlike ključno je za svako dalje raspolaganje nepokretnostima.
Kompletan intervju sa advokatom Branetom Krunućem koji odgovara na najčešće postavljana pitanja u vezi sa zakonom Svoj na svome možete pogledati ovde.