Vodič kroz osnovne zakonske norme
Nasleđivanje imovine uvek postavlja brojna pitanja i dileme koje često zahtevaju stručno tumačenje i odgovore. Šta je testament, koje vrste testamenta postoje, kako se pokreće ostavinski postupak? Bez obzira na to da li ste naslednik koji želi da razume svoja prava ili neko ko planira svoju imovinsku budućnost, pročitajte savete i objašnjenja koje je za sajt 4zida dao advokat Brane Krunić.
U našem pravu postoje dve vrste nasleđivanja – nasleđivanje po osnovu zakona i nasleđivanje po osnovu zaveštanja (testamenta). U slučaju smrti određenog lica, pokreće se postupak za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak).
Zakonsko nasleđivanje
Ovaj vid nasleđivanja regulisan je odredbama Zakona o nasleđivanju.
Sposobnost za nasleđivanje i zakonski naslednici
Ostavilac je osoba koja je preminula i čija imovina stečena za života u trenutku njegove smrti postaje njegova zaostavština. Imovina predstavlja predmet nasleđivanja, a može je naslediti samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti, kao i već začeto dete u trenutku ostaviočeve smrti, ako se rodi živo.
Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju njegovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu, već u drugom naslednom redu.
Drugi nasledni red red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.
Treći nasledni red čine ostaviočevi dede i babe i njihovo potomstvo.
Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradede i prababe. Ostaviočevi pradede i i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
Ostali nasledni redovi – Posle ostaviočevih pradeda i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegove pradede i prababe.
Šta se dešava ako nema zakonskih naslednika?
Ukoliko ostavilac nema drugih zakonskih naslednika, istog nasleđuje Republika Srbija. Ista se ne može odreći nasleđa. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.
Naravno, Zakon je taj koji predviđa sve pravne norme u različitim životnim situacijama i okolnostima, pa tako bračni drug može da izgubi pravo zakonskog nasleđivanja ako je, između ostalog, ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dede i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dede i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.
Šta je nužni deo?
Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
Međutim, od nužnosti nasleđivanja nužnih naslednika bez obzira na volju ostavioca postoji i izuzetak, koji nastupa kada su nužni naslednici razbaštinjeni, tj. testamentom zaveštaoca (ostavioca) su isključeni iz nasleđa ili lišeni nasleđa.
Isključenje nužnih naslednika
Zaveštalac može potpuno ili delimično da isključi iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se na primer uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).
Lišenje nužnih naslednika
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga testamentom može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta, ili ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, a isti su nesposobni za privređivanje.
Nasleđivanje na osnovu testamenta
Šta je testament?
Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti u zakonom određenom obliku. Testament može sastaviti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna. Ključna stvar je ta što zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.
Iz ovog razloga, advokat Brane Krunić savetuje ukoliko je moguće, da zaveštalac sastavi sudsko ili javnobeležničko zaveštanje, jer ista pružaju najveću sigurnost da je zakonska forma ispoštovana, a samim tim su najmanje šanse za poništenje ovog vida zaveštanja.
Koji oblici testamenta postoje?
Svojeručno zaveštanje (olografski testament) – Zaveštalac koji zna da čita i piše može da sačini zaveštanje tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno. Najvažnija stvar u slučaju ovog zaveštanja je da u celosti bude napisano rukom zaveštaoca, uz korišćenje jezičkih termina i stila pisanja koje zaveštalac inače koristi i da na kraju zaveštalac i svojeručno potpiše.
Pismeno zaveštanje pred svedocima (alografski testament) – Zaveštalac koji zna da čita i piše može da sačini zaveštanje tako što će pred dva svedoka da izjavi da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom da se svojeručno potpiše. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Dakle, u ovom slučaju nije relevantno na koji način je zaveštanje sačinjeno – da li ga je sam zaveštalac rukom pisao ili kucao na računaru ili je angažovao advokata da sačini zaveštanje.
Sudsko zaveštanje se sačinjava po pravilima koja važe za sastavljanje isprava. Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Kada zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, sudija ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj otisak kažiprsta desne ruke. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.
Osim ovih, postoje i konzularno zaveštanje, međunarodno zaveštanje, brodsko zaveštanje, vojno zaveštanje, usmeno zaveštanje, javnobeležničko zaveštanje.
Zaveštalac može da poveri testament na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će sačiniti zapisnik i testament staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.
Nevažeći testament može biti ništavan ili rušljiv
Ništavost zaveštanja postoji ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako je zaveštalac lice koje nije navršilo petnaest godina života i lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti i kada je zaveštanje falsifikovano.
Rušljivo zaveštanje je sačinjeno od strane lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje, pod uticajem mana volje – prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom.
Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes i na isto sud ne pazi po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru stranke u postupku.
Opozivanje testamenta
Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati testament izjavom datom u bilo kom obliku dok se pismeno zaveštanje može opozvati i samim uništenjem. Kada zaveštalac kasnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama kasnijeg. Ako zaveštalac uništi kasnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi nešto drugo.
Kada i kako se pokreće ostavinski postupak?
Raspravom o zaostavštini ili ostavinskim postupkom utvrđuje se ko je ostavilac, ko su njegovi naslednici, imovina koja čini zaostavštinu, kao i dugovi preminulog. Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo. Međutim, ostavinski postupak može se pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih lica koja mogu obavestiti sud da je neko lice umrlo pa je za sud to dovoljno da postupak pokrene po službenoj dužnosti.
Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana. Po pozivu javnog beležnika srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe.
Kakav je postupak u slučaju postojanja testamenta?
Prilikom sastavljanja smrtovnice, javni beležnik će proveriti da li je posle umrlog ostao testament, i ukoliko je ostao dostaviće ga sudu zajedno sa smrtovnicom. Kada sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik. Ovako će se postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovažan i bez obzira da li ima više testamenata. Otvaranje i čitanje testamenta izvršiće se u prisustvu dva punoletna građanina, koji mogu biti i naslednici.
Pozivanje zainteresovanih lica i ročište za raspravljanje zaostavštine
Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti ročište na koje se pozivaju sva zainteresovana lica. Ako se ne zna da li umrli ima naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu prava na nasleđe da se prijave sudu u roku od godine dana od objavljivanja oglasa. Ovaj oglas će se okačiti na oglasnu tablu suda, objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Prekid raspravljanja zaostavštine i upućivanje na parnicu
Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, a naročito ako je sporno pravo na nasleđe, punovažnost ili sadržina testamenta, odnos naslednika i druge okolnosti.
Rešenje o nasleđivanju
Nakon sprovedenog ostavinskog postupka, donosi se Rešenje o nasleđivanju. Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, oglasiće ta lica za naslednike rešenjem o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju dostaviće se svim naslednicima kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine, s obzirom na postojanje prava na žalbu na ovo rešenje (u slučaju da se naslednici nisu odrekli ovog prava izjavom na samom ročištu).
Na kraju, savetujemo vam da se uvek u postupcima ove vrste angažuje advokat, kako ne biste na svoju štetu prihvatili ili odrekli se nekog naslednog prava.