U Srbiji živi 356.404 osobe sa invaliditetom pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz poslednjeg popisa stanovništva. Svakodnevni izazovi sa kojima se oni susreću su brojni – odlazak na posao, kupovina namirnica, nedostatak adekvatnog prevoza. Postoje mnoge fizičke barijere u okruženju koje sprečavaju ili blokiraju mobilnost i pristup osoba s invaliditetom. One se odnose i na stanovanje. Zgrade bez pristupa invalidskim kolicima, preuski trotoari ili visoke ivice trotoara, neefikasno osvetljenje i slično. Istovremeno veoma je mali broj oglasa za stanove koji imaju obeležen status „pogodno za invalide“ .
Koliko arhitekate, investitori i društvo u celini prepoznaju važnost prilagođavanja stambenih prostora i šta predviđaju Zakon i pravilnici? Kako se može osigurati da svako može da uživa u svom domu bez obzira na fizička ograničenja?
Pristupačnost zgrade i unutrašnji dizajn stana
Arhitekte imaju važnu ulogu u projektovanju stanova koji su prilagođeni osobama sa invaliditetom. Osim njih i investitori koji treba da poštuju propise i zakon. To podrazumeva projektovanje pristupnog puta do zgrade, liftova koji su dovoljno prostrani za korisnike invalidskih kolica. Takođe i parking mesta rezervisana za osobe sa invaliditetom. Treba voditi računa i o unutrašnjem dizajnu stana.
Danijela Miščević, diplomirani inženjer arhitekture, za sajt 4zida ističe da je zakonska obaveza da se obezbedi pristup svakom objektu osobama sa invaliditetom.
„Pristupni put, kao i hodnici koji vode do stana treba da budu adekvatne širine i bez prepreka. Stanovi moraju da imaju adekvatne toalete i dovoljno prostora za kretanje u kolicima. Bez ikakvih prepreka na podu kao što su na primer pragovi. Kuhinja i kupatilo moraju da budu prilagođeni sa niskim pultovima i dostupnim kvakama, ističe arhitekta Mišćević. Dodaje da investitori stambenih objekata moraju da vode računa o tome i da poštuju normative. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti pristupnim rampama, sa adekvatnim nagibom od 5% do max 8,3% za kraća rastojanja.
Šta kažu Zakon i Pravilnik?
Zakon o planiranju i izgradnji kaže da su standardi pristupačnosti obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
Predviđena je i novčana kazna od 300.000 dinara za prekršaj za privredno društvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti (član 5.), kao i vlasnik objekta – pravno lice koji vrši uzurpaciju i/ili degradaciju prostora (član 175.).
Prilazi do objekta
„Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama“ se propisuju bliže standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata.
Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova:
- Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena. Ili je izdignut do 5 cm u odnosu na pešačku površinu
- Savladavanje visinske razlike između pešačke površine i prilaza do objekta vrši se:
1) rampama za pešake i korisnike invalidskih kolicima, za visinsku razliku do 76 cm;
2) spoljnim stepenicama, rampama, stepeništem i podiznim platformama, za visinsku razliku veću od 76 cm
Rampe za pešake
Savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta vrši se primenom rampi. Postoje tačno definisani standardi i normativi. Nagib rampe nije veći od 5%, a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% za kratka rastojanja do 6 m. Takođe je predviđena dozvoljena ukupna dužina i širina rampe.
Lift
Savladavanje etažnih visinskih razlika u stambenim zgradama gde postoji mogućnost za projektovanje jednostavno prilagodljivih stanova i objektima za javno korišćenje, vrši se putem liftova, tako da prilaz liftu na nivou ulaza u zgradu ima slobodan prostor dimenzija najmanje 150 x 200 cm, pri čemu je podna površina na udaljenosti od najmanje 50 cm od vrata lifta različite taktilne i vizuelne obrade u odnosu na okolnu podnu površinu. Unutrašnje dimenzije kabine lifta iznose najmanje 110 x 140 cm a vrata kabine lifta imaju širinu čistog otvora najmanje 80 cm i obojena su kontrastnom bojom u odnosu na boju okolnog zida.
Lift treba da bude opremljen sa tri strane rukohvatom na visini od 90 cm dok se komande (dugmad) se postavljaju se na visini od 90 cm do 120 cm od poda, a unutar kabine na udaljenosti 40 cm od ugla kabine. Predviđeno je i da lift ima zvučnu i vizuelnu signalizaciju za označavanje sprata na koji lift stiže kao i podešeno dovoljno trajanje otvaranja vrata u punoj širini.
Za savladavanje visinskih razlika u stambenim objektima između spratova mogu se izuzetno primenjivati posebni liftovi u obliku sedišta ili platforme, koji se kreću po šinama preko krakova stepeništa, tzv. „eskaliftovi“.
Parkiranje
U Pravilniku stoji da se mesta za parkiranje vozila koja koriste osobe sa invaliditetom predviđaju u blizini ulaza u stambene zgrade, objekata za javno korišćenje i drugih objekata, označavaju se znakom pristupačnosti. Mesto za parkiranje treba da ispuni, između ostalih i sledeće uslove:
- Najmanja ukupna površina mesta za parkiranje vozila koja koriste osobe sa invaliditetom iznosi 370 cm x 480 cm
- Pristupačno parking mesto treba da ima direktnu pešačku vezu između projektovanog slobodnog prostora za manevar i najbliže pešačke staze, bez izlaska na kolovoz, u skladu sa preporukama datim za pešačke staze.
- Za javne garaže, javna parkirališta, kao i parkirališta uz objekte za javno korišćenje i stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova, predviđa se najmanje 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkiranje, a najmanje jedno mesto za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom
Setite se kampanje „Hoćeš da menjamo mesta?“
Pre par godina kompanija Lidl Srbija je u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije – NOOIS pokrenula kampanju „Hoćeš da menjamo mesta“ čiji je cilj bio usmeren na podizanje svesti o svakodnevnim izazovima sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, a koji mogu da se spreče većom pažnjom svih sugrađana.
Saradnja arhitekata, investitora i svakog pojedinca
Pristupačno stanovanje za osobe sa invaliditetom zahteva saradnju između stanara, arhitekata, investitora i društva u celini. Stvaranje inkluzivnih stambenih prostora doprinosi izgradnji društva koje poštuje različitosti i osigurava kvalitetan život za sve.