Ni rušenje objekata ne može „na svoju ruku“

Vreme čitanja: 7 minuta

Ni rušenje objekata ne može baš onako kako mi hoćemo. Za to je potreban odgovarajući „projekat za uklanjanje objekata“. Zatim dozvola dobijena od strane nadležnih organa, ali i stručna firma koja će sve to da uradi.

Iako veliki broj građana ne zna, rušenje starih ili bilo kakvih drugih objekata mora da se prijavi. Tek po dobijanju dozvole da može da se počne sa tim. Zakonom je propisano da se dozvola o uklanjanju objekta ili njegovog dela, izdaje rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

„Evidentno je da se o zahtevu odlučuje u relativno kratkim rokovima. Međutim u praksi, i ako je dokumentacija potpuna, postupak može trajati i nekoliko nedelja.

Ključni dokument je projekat rušenja. Taj dokument praktično predstavlja „plan“ na osnovu kog se utvrđuje način rušenja, mere bezbednosti i zaštite susednih objekata, ako ih ima, kao i infrastrukture. Bez naznačenog projekta, dozvola se ne može ni dobiti“, objašnjava za 4zida.rs advokat Bane Krunić.

Rušenje bez dozvole – kršenje zakona

On još i dodaje da rušenje objekta bez odgovarajuće dozvole predstavlja kršenje delova Zakona o planiranju i izgradnji. Za to je predviđena i vrlo visoka novčana kazna kako za pravna tako i za fizička lica.

Ako rušite staru kuću na placu gde posle gradite zgradu, ili staru šupu u svom dvorištu, postupak će biti isti. Kaznu dobijaju i pravna i fizička lica.

„Od 500 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ako uklanja objekat ili njegov deo bez adekvatnog rešenja. Preduzetnici će se za takvu situaciju platiti od 300 do 500 hiljada dinara.

Osim novčanih kazni, građevinska inspekcija može naložiti i obustavu radova. Takođe može pokrenuti prekršajni postupak, što dodatno produžava i komplikuje situaciju“, kaže advokat Bane Krunić.

Kada se rušenje pogrešno shvati kao „obično uklanjanje“

Međutim, advokatska praksa često pokazuje da čak i oni građani koji su upoznati sa celom procedurom za dobijanje dozvole za rušenje, nekada svesno ulaze u taj posao, bez dozvole, računajući da će proći neopaženo i nekažnjeno. Građani rušenje često doživljavaju kao „obično uklanjanje“ objekata, a ne kao zakonsku proceduru, odnosno formalni građevinski zahvat.

„Građevinski radovi se neretko započinju bez ikakve prijave, pod pretpostavkom da dozvola nije potrebna ako se ništa novo neće graditi na mestu gde se nešto ruši ili uklanja.

Međutim, kada se pojavi građevinska inspekcija, ili kada dođe do prijave od strane komšija, a to je zapravo i najčešći slučaj, postaje jasno da je dozvola bila zakonska obaveza“, priča advokat Krunić.

Korak po korak kako srušiti kuću

Kada su sve dozvole dobijene rušenje kuće počinje isključivanjem sa svih komunalnih priključaka, kao što su struja, voda, gas, daljinsko grejanje… njihova zaštita i obezbeđivanje.

Zatim, sledi demontaža elemenata, nameštaja, bele tehnike, ograda, stepeništa, ali i ugradnja adekvatne potporne strukture na mesta koja se precizno definišu.

Počinje se od uklanjanja krova i krovne konstrukcije, a zatim fasade, stolarije i vrata. Na samom kraju ruši se noseća konstrukcija, zidovi i temelji.

„Rušenje kuće na placu, kao i rušenje pomoćnih objekata je najčešći posao sa kojim se susrećemo. Koliko će proces rušenja trajati zavisi od kvadrature objekta koji se ruši, zatim lokacije, ali i koliko je angažovano ljudi i mehanizacije.

Recimo, kod rušenja neke šupe ili drugog malog objekta, dovoljan je mali bager i utovarivač, dok je kod rušenja velikih objekata, potrebno angažovanje nekoliko velikih bagera, utovarivača, dodatnih radnika.

Okvirno vreme neophodno za rušenje je od dva dana, za male objekte, pa sve do nekoliko nedelja, za škole, bolnice, velike zgrade, garaže“, objašnjavaju za 4zida u firmi „Betonliga“.

Koliko košta rušenje objekta?

Oni još i dodaju da se cene okvirno kreću od 30 do 30 evra po metru kvadratnom, u zavisnosti od toga da li ima skidanje krova, da li mehanizacija može lako da priđe ili ne.

Na primer, objekat od 100 kvadrata rušenja sa mehanizacijom, tovarenje, i odvoženjem do deponije može da košta od pet do šest hiljada evra.

Rušenje gipsanih zidova je od sedam do 15 evra po kvadratnom metru, zavisi od toga da li su duple gipsane ploče ili ne. Veliki panelni zidovi su uglavnom najskuplji.

Odvoz šuta i reciklaža građevinskog otpada

Posle rušenja sledi odvoženje otpada. Firme koje se bave rušenjem objekata najčešće nude uslugu i kompetnog odvoženja smeća koje na taj način nastane.

Za objekte u Beogradu građevinski otpad se najčešće odvozi na deponiju u Vinču gde se i delimično reciklira. Cene zavise od vrste materijala koji se odvozi i reciklira. Drvenarija i stakla su najskuplja. Otprilike, za 40 kubika čistog građevinskog šuta mora da se plati 500 evra. Rušenjem malo veće garaže dobije se toliko šuta.

Prema rečima stručnjaka građevinski otpad je pogodan za reciklažu.

Čelik se može beskonačno pretvarati u nove proizvode, i time ne gubi na kvalitetu. Od recikliranog čelika najčešće se izrađuje armatura, žice, ekseri i razni metalni profili.

Reciklirani beton može da se koristi za izradu temelja, kao i podloga za puteve, kao i prozorsko staklo, koje se topljenjem ugrađuje u asfalt.

Drvo može da se iskoristi za nove proizvode kao što su paneli, podovi i ploče, za drvnu građu, kao i za biomasu.

Kada se rušenje završi i sav taj otpad bezbedno deponuje, potrebno je i da se angažuje geometar i podnese zahtev kataastru da se srušeni objekat izbriše iz evidencije. To je posebno važno ako se na istom mestu gradi neki novi objekat.

Najčešća pitanja o rušenju objekata i dozvolama

U nastavku odgovaramo na dileme koje se najčešće javljaju u vezi sa procedurom rušenja.