Grejna sezona u sistemima daljinskog grejanja trebalo bi da počne 15. oktobra, pa je početak jeseni pravo vreme da proverite radijatore i sistem grejanja.
Provera je posebno važna u kućama i stanovima sa individualnim sistemom grejanja, gde vlasnici sami brinu o kotlu, pumpi, pritisku u instalacijama i radijatorima.
Kod stanova priključenih na sistem daljinskog grejanja deo tih poslova nije u nadležnosti samog stanara, ali i tada postoje stvari koje se mogu uočiti na vreme: radijator koji ne greje ravnomerno, ventil koji ne funkcioniše ili curenje.
U Beogradu funkcionalne probe sistema daljinskog grejanja počinju 1. oktobra i trajaće do 8. oktobra. Kako su saopštile Beogradske elektrane, probe ne podrazumevaju početak isporuke toplotne energije, već proveru rada toplana, kotlarnica, toplovodne mreže, predajnih stanica i, prema potrebi, pojedinih grejnih instalacija u objektima. Građanima se savetuje da u tom periodu obrate pažnju na unutrašnje grejne instalacije i prijave ukoliko primete curenje vode.
Evo šta bi trebalo da proverite pre nego što počne grejanje.
Proverite pritisak u sistemu grejanja
Kod individualnih sistema jedna od prvih stvari koju treba proveriti jeste pritisak u instalacijama.
Vladimir Korać, diplomirani mašinski inženjer i šef servisne službe Radijator Kraljevo, za 4zida objašnjava:
„Prvo proveriti da li ima pritisak na instalacijama. Svaki majstor postavlja manometar na instalacije, na primer na nekom vidnom mestu, može iznad kotla.“
Ukoliko je pritisak prenizak, kod zatvorenih sistema grejanja on se povećava dopunjavanjem sistema vodom. Preporučeni pritisak zavisi od konkretnog sistema i uređaja, pa je potrebno proveriti uputstvo proizvođača.
Ako pritisak često pada ili raste, potrebno je proveriti instalaciju, jer uzrok može biti curenje ili drugi problem u sistemu.
Na radijatorima treba proveriti i ventile koji služe za podešavanje temperature i protoka vode.
Zašto radijator greje samo jednim delom?
Jedan od problema koji se često primeti tek kada počne grejanje jeste da radijator nije podjednako topao celom površinom. Jedan od mogućih razloga jeste vazduh u sistemu.
„Takođe, ako radijator ima, treba proveriti i odzračni ventil. To je poseban ventil koji stoji na vrhu radijatora i služi za ispuštanje vazduha ako uđe u radijator, da može da se ispusti dok ne krene voda.“
Vazduh u radijatoru može da ometa cirkulaciju vode, zbog čega deo radijatora ostaje hladan ili se iz njega mogu čuti karakteristični zvukovi poput žuborenja.
Kod stanova sa daljinskim grejanjem, naročito u višespratnicama, problem ne mora uvek da bude samo u jednom radijatoru ili stanu. Ako niste sigurni kako je sistem izveden, pre intervencije treba proveriti sa upravnikom zgrade ili nadležnom službom ko je zadužen za instalacije.
Ne zaboravite pumpu
U kućama i drugim objektima sa sopstvenim sistemom grejanja važan deo provere je i cirkulaciona pumpa.
Korać objašnjava da je potrebno proveriti i ispravnost pumpe, odnosno da li se čuje da radi. To se može proveriti i rukom koja se stavlja na pumpu. Ukoliko je pumpa hladna kada se uključi, onda ne radi.
Ako pumpa ne funkcioniše pravilno, zagrejana voda neće cirkulisati kroz sistem kako bi trebalo, pa problem može da se primeti upravo po tome što radijatori ne postižu očekivanu temperaturu.
Da li radijatore treba prati svake godine?
Za razliku od nekih drugih delova sistema, sami radijatori ne zahtevaju unutrašnje pranje pred svaku grejnu sezonu.
„Radijatori mogu da se peru, ali jednom u periodu od 10 do 15 godina. Tada se skidaju sa instalacija i peru isključivo običnom vodom i to sa unutrašnje strane. Takođe, na početku ulaska u instalacije postoji nešto što se zove „hvatač nečistoće“. Izgleda kao neka vrsta metalnog saća koje je potrebno oprati na početku svake sezone.“
To znači da priprema sistema za zimu ne podrazumeva automatski skidanje i pranje radijatora. Mnogo je važnije proveriti kako sistem funkcioniše i reagovati ukoliko se pojave problemi sa cirkulacijom ili zagrevanjem.
Održavanje sistema ne počinje tek pred zimu
Iako o grejanju najčešće razmišljamo kada dođu hladniji dani, održavanje kotla i instalacija trebalo bi planirati i nakon završetka grejne sezone.
„Poželjno je nakon završetka svake grejne sezone da se ceo sistem grejanja očisti jer sve što ostane nagriza lim. To važi za kotlove na pelet i kotlove na drva.“
Redovno održavanje posebno je važno kod sistema na čvrsta goriva, gde se tokom rada stvaraju naslage i nečistoće.
Korać ukazuje i na još jedan proces koji može da utiče na trajnost sistema:
„Ne utiču samo nečistoće na vek trajanja kotlova. Naime, kotlovi se prave od čelika, a instalacije od bakra. Razlika između ova dva materijala koja nisu istog sastava stvara male struje. Zbog toga uvek strada manje plemeniti materijal. U ovom slučaju to su kotlovi, jer su oni od čelika. Zato je važno da se što detaljnije očiste.“
Šta možete da proverite pre 15. oktobra?
Pre početka grejne sezone korisno je pogledati radijatore i vidljive delove instalacije i proveriti da li postoje tragovi curenja ili korozije, da li ventili mogu normalno da se otvaraju i zatvaraju i da li su dostupni ventili za odzračivanje.
Kod individualnog grejanja dodatno treba proveriti pritisak sistema, rad pumpe i stanje kotla, kao i hvatač nečistoće. Ukoliko sistem dugo nije servisiran ili postoje neuobičajeni padovi pritiska, curenje, buka ili problemi sa cirkulacijom, pregled bi trebalo prepustiti stručnom licu.
Najbolje vreme za takvu proveru je pre prvih hladnih dana. Tako eventualni kvar neće biti otkriven tek kada radijatori budu morali da rade svakodnevno.
Za još načina da pripremite dom za hladnije dane, pogledajte i praktične trikove za topliji dom i niže račune tokom zime.