Liftovi kod nas – uticaj na cenu stana, istorijat i održavanje?
Da li i koliko postojanje lifta u zgradi određuje cenu vaše nekretnine?
Izumom točka čovek je sebi umnogome olakšao tadašnji život, ali i ostavio legat za budućnost. Nasleđe koje je našlo toliko široku primenu, da je danas teško zamisliti mehanički uređaj bez neke vrste točka.
Mi ćemo se fokusirati na jedan, koji svakodnevno koristimo i veoma osetimo kada nam nije na raspolaganju, a o kom zapravo ne znamo puno – lift.
Za početak, ono što je često prvo pitanje pri kupovini ili prodaji nekretnine jeste: Koliko (ne)postojanje lifta u zgradi utiče na cenu samog stana?
Prema podacima, po pitanju spratnosti na cenu stana više utiče da li se stan nalazi na jednom od prva četiri ili na višim spratovima, nego što se izričito navodi postojanje lifta. Stanovi na prvom, drugom, trećem i četvrtom spratu sa liftom imaju znatno veću cenu od onih na višim spratovima.
I Uputstvo za utvrđivanje otkupne cene stana, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, veću pažnju posvećuje tome na kom spratu se stan nalazi, dok se postojanje lifta spominje samo u stavki “Stan iznad trećeg sprata u zgradi bez lifta”, što ovakvim stanovima skida 4 poena sa ukupne vrednosti. Poređenja radi, ukoliko vam se stan nalazi u prizmenju ili potkrovlju, prema Uputstvu izgubićete 5 poena.
Ali, kako smo došli do toga uopšte da lift bude deo jednačine pri odabiru novog stana? Kada su to, i kako, liftovi postali bitni i nezamenjivi?
Prema zapisima, za dizajn prvog lifta zaslužan je Vitruvijus, rimski arhitekta koji je svoju konstrukciju postavio u manastirima na poluostrvu Sinaj, u Egiptu. Njegov izum, iz 236. godine stare ere, sastojao se od korpe povezane užem od konoplje. Lift je, u raznim oblicima, dalje nalazio brojnu primenu, mahom za potrebe prenosa teških tereta ili za vojne potrebe, dok je u jedan životni prostor prvi put instaliran za vreme vladavine kralja Luja XV. Velika drvena kutija u službi lifta je povezivala kraljeve odaje u Versaju, sa odajama njegove ljubavnice koje su se nalazile na spratu iznad. Međutim, još je mnogo vremena prošlo dok liftovi nisu postali bezbedni za prevoz putnika.
Za to danas možemo zahvaliti čoveku po imenu Elisha Otis koji je 1853. godine patentirao sigurnosni pronalazak koji je u slučaju kvara, sprečavao pad lifta. Njegov patent je i danas u upotrebi, a Otis je zahvaljujući svom izumu izgradio kompaniju, i dalje poznatu u celom svetu.
Iako je Otis patentirao i lift na parni pogon, on je umnogome prevaziđen. Preteču današnjeg, najzastupljenijeg oblika lifta izumeo je Verner Fon Simens koji je napravio prvi lift na struju 1880. godine, ali ga je patentirao Aleksandar Majls sedam godina kasnije. Decenijama su liftovi postali sve bezbedniji, brži i napredniji, te se danas teško koja višespratnica može zamisliti bez postojanja ove naprave.
Iz ličnih iskustava nam je svakako svima dobro poznato koliko nezgodno može da bude kada se lift pokvari, a vaš stan se ne nalazi na nekom od prva… tri sprata?
Ko je onda zadužen za održavanje liftova u zgradama i koliko to košta?
Pa ukoliko niste znali, verovatno već plaćate održavanje lifta. Budžet zgrade za te svrhe se prikuplja iz uplata za održavanje zgrade, dok se samim održavanjem lifta bavi javno preduzeće ili neki od privatnih preduzetnika sa kojima zgrada ima ugovor. Mesečno održavanje lifta kod privatnih firmi iznosi između 4.000 i 6.000 RSD u proseku.
Ukoliko o liftu u vašoj zgradi vodi računa javno preduzeće, onda se taj novac nalazi na računu vaše zgrade i možete njime raspolagati isključivo za usluge održavanja zgrade.
JKP Gradsko stambeno u Beogradu vodi računa o oko 6.200 liftova, od ukupno 12.000 koliko se procenjuje da ih ima. Veliki broj njih je star više decenija, a prema istraživanju iz 2015. čak 7.200 je bilo zrelo za penziju, ali je cifra od 165 miliona eura potrebnih za nove liftove predstavljala značajnu prepreku. Stoga je JKP Gradsko stambeno pokrenulo akciju otplate liftova na 60 rata, tj. 5 godina, što je razumljivo kad se uzme u obzir brojka od 2,5 do 3 miliona eura, koliko košta zamena jednog lifta, a čiji trošak pada na teret vlasnika stanova u zgradi.
Prosečna starost lifta u Beogradu je 42 godine, dok im je životni vek 25.
Redovnim servisiranjem ovi liftovi uspevaju da o(p)stanu u funkciji, a iz Gradskog stambenog kažu da se kvarovi ipak najčešće dešavaju na delovima lifta koji su najdostupniji korisnicima kao što su vrata, spoljna i kabinska pozivna dugmad.
Legenda kaže da je najstariji beogradski lift star oko 90 godina i da se nalazi u Bulevaru Despota Stefana. Prema drugim informacijama, Beograd drži rekord u Evropi jer se najstariji, još uvek aktivni, lift nalazi upravo u prestonici. Oldtajmer iz 1939. godine služi kao prevozno sredstvo u zgradi Železničkog muzeja u Beogradu, na Hajduk-Veljkovom vencu. Mi se pomalo plašimo da se njime provozamo, ali ne sumnjamo da među našim čitaocima ima onih hrabrijih koji će se upoznati sa ovim muzejskim primerkom i preneti nam utiske.
[…] kriterijum mnogih prilikom odabira stana jeste postojanje lifta u zgradi, sa razlogom. Kod nas nije postojala praksa ugradnja liftova u stare zgrade, ali se i to menja, […]