Из године у годину цене некретнина у Србији све су више. Највећи пораст цена квадрата бележе већи градови, поготово престоница Београд. Да ли по расту цена некретнина пратимо тренд у Европи и да ли је квадрат у Београду најскупљи у региону?
Најскупљи станови у Београду су на локацији Београд на води. Баш на овој локацији је прошле године продат стан за 1.320.000 евра, чиме је забележена продаја најскупљег квадратног метра – његова цена је износила 8.683 евра.
Најскупља општина – Стари град
Ипак, према истраживању сајта за некретнине 4зида.рс најскупља општина у Србији је општина Стари град у Београду. Ако желите да купите стан баш у овој општини најјефтиније ћете проћи ако гледате некретнине на локацији Копитарева градина, у којој просечна цена станова у староградњи оглашених на сајту 4зида.рс износи 2086 евра/м2. Највишу цену у општини Стари град имају станови у централној престоничкој локацији – Кнез Михаиловој.
У главној улици Београда просечна цена оглашених станова у староградњи износи 3426 евра/м2. Ипак, за ову локацију, највећи раст цена био је у првом кварталу 2019. године када је посечна цена квадрата износила 4061 евро/м2.
Најнижа цена квадрата – Палилула, Чукарица, Раковица
Ако посматрамо само Београд, видимо да су цене некретнина у порасту за многе градске локације, али то не важи за све општине. Када анализирамо секцију кретања цена на сајту 4зида.рс видимо да су најнижи квадрати у градским општинама Палилула, Чукарица и Раковица, и то на локацијама Падинска скела (530 евра/м2), Сремчица (729 евра/м2) и Ресник (777 евра/м2). С друге стране, осим Старог града, друга најскупља београдска општина је Врачар, где се просечне цене оглашених станова крећу од 1959 евра/м2 на Јужном булевару, до 2616 евра/м2 на Крунском венцу.
Квадрат у Београду – да ли смо лидери у региону?
Цене квадрата у Београду скоро су дупло више него у Сарајеву и Скопљу, где нема драстичнијег раста цена некретнина. Ипак, у Хрватској и даље вртогаво расту цене стамбеног простора. Према подацима Хрватског државног завода за статистику, за последњих годину дана цене некретнина су скочиле чак за 10,4 одсто. Ипак, најскупљи квадрати у Хрватској нису само у Загребу, већ и на приморју – у Дубровнику, Сплиту и Задру. И док су и у Београду и у Загребу најтраженији станови, у Сплиту и Дубровнику су скупљи квадратни метри куће него стана.
На листи сајта ГлобалПропертyГуиде, Загреб се са просечном ценом квадрата од 1978 евра налази испод Љубљане (3657 евра/м2), Будимпеште (2515 евра/м2), али и Београда (2239 евра/м2). Стручњаци за некретнине у Хрватској наводе да, иако је у задњих неколико година приметан снажнији раст, цене некретнина још увек нису достигне ниво из 2008. године.
Више просечних цена крајева у Србији можете погледати ОВДЕ
Шта је узрок високим ценама некретнина?
И поред високих цена, у Београду је и даље већа потражња него понуда, поготово ако говоримо о новоградњи. У Хрватској је један од разлога поскупљења цена некретнина државна субвенција по којој се младим породицама нуди могућност да, уз државну помоћ, лакше дођу до својих квадрата. Продавци некретнина у Хрватској искористили су овај програм да подигну продајне цене. Приметно је да су поскупели чак и станови који се налазе дуго на тржишту.
Један од разлога за поскупљење цена јесу свакако и повољнији стамбени кредити, како код нас, тако и у региону. Ипак, у Србији чак 70% купаца купује стан плаћајући га кешом. Ниске камате на штедњу додатно су подстакле грађане да радије штеде у некретнинама него у девизама код банака. Велика потражња често утиче на то и да се зидају квалитетнији станови у новоградњи.
Погледајте понуду: НОВОГРАДЊА У БЕОГРАДУ
Без обзира на то у ком граду желимо да купимо некретнину, важно је детаљно се распитати о просечним ценама у бираном крају. Некад се цене могу значајно разликовати чак и за два суседна краја.