Gradnja kuće od blata i slame

Gradnja kuce od blata i slame

Za zdravu kuću koja diše vam ne trebaju majstori i pozajmica od banke.

U etno parku Majkin salaš ovo leto se provodi radno, a želja domaćina je da svake godine prošire ponudu i pokažu gostima nešto staro, a zanimljivo. Ideja je da prikaže gradnja kuće od blata i slame na način kako su naši preci gradili, koristili domaće i jeftine materijale od kojih se nekad gradilo.

Osim zemunice, muzeja starih poljoprivrednih mašina, i čobanske i alaske kuće od ove godine posetioci će moći da obiđu i kuću od slame  i trske koja će biti sagrađena za vreme kampa u avgustu.

Kuća od blata i slame
Majkin salaš – Subotica

Učitelj je Lehel Horvat, građevinski inženjer, čovek koji ima dugogodišnje iskustvo u gradnji kuća od slame i trske i izgradnji dimnih peći.

Prema rečima Lehela Horvata eko kuće su zapravo kuće od prirodnih materijala koji su već bili upotrebljeni i nalaze se u našem okruženju. Ako je to moguće ovakve kuće se grade u društvu, mobi, sa prijateljima i u tom projektu ne učestvuje banka.

Kuća od blata i slame

Gradimo od onoga što je u našoj okolini, otpada, bale od slame, starih cigli, crepova. Iskopaćemo žutu zemlju kojom ćemo malterisati, nećemo donositi materijale iz drvara, već ćemo koristiti sve što je u našem okruženju. To je osnovni princip takozvane brutalne gradnje. Tako sagrađena kuća je zdrava, jeftina, niskoenergetska, ima nula režiju, nema klasičan toalet, već suvi, kompost toalet (u njemu se ne osećaju mirisi, ne troši vodu i ekološki je) i uz njega ide sabirni kompost – objašnjava Lehel Horvat.

Ističe da za ovu gradnju nisu potrebni specijalizovani majstori, jer ako samo jedan čovek zna šta treba da se radi on obučava ostale.

Vrlo brzo će od mene svi koji se prijave u kamp da nauče šta i kako i videće da gradnja sa prirodnim materijalima ide brzo, a rezultat je da ćemo dobiti kuću koja diše. Ne treba otvarati prozor pošto vazduh struji kroz zid, a to se u kući od modernih materijala nikada ne može ostvariti. Zimi je kuća topla, a leti je sveža. Nema grejnih sistema kao što su radijatori, ali nas greje peć na biomasu koja se loži otpadom koji se nalazi u okućnici i tako nema troškova za grejanje. Osim toga, sakupljamo kišnicu i grejemo je – kaže Lehel Horvat.

Kuća od blata i slame

Za grejanje se koristi sunčeva energija i u dvorišta ovakvih kuća postavljaju se sunčani kolektori.

Dovoljno je imati plastičnu zmiju, cev, sa vodom da nam zagreva sanitarnu vodu. Bojler ne postoji. Zid od slame i blata treba tako zamisliti da zamenjuje 26 cm stiropora i 25 cm zida sa malterom. Imati kuću od tako dobro izolovanog materijala znači da možete uštedeti letovanje za celu porodicu – kaže Horvat.

Ovakve kuće su, pre svega, zdrave. Kuće od prirodnih materijala kao što su zemlja, slama ili valjci, drže relativnu vlažnost u prostoru gotovo konstantno, između 55 i 58 relativne vlažnosti, a za imuni sistem čoveka najbolja je vlažnost između 55 i 60.

Priroda to zna i projektovana je tako da nam odgovara i oni koji su se vratili u prirodu su se vratili zdravlju. Tako je i sa ovim kućama. Normalno, postavljaju se instalacije za struju i vodu, ali mnogo lakše. U principu je kuća moderna, ne treba zamišljati nekakvu štalu, nikako, već je sve savremeno i ima čak i veš mašinu ali ona ne greje vodu već dobija vodu zagrejanu od sunca ili peći. Imamo i štednjak na špiritus i domaćica ne mora svaki dan da loži – kaže Lehel Horvat.

Gradnja kuce od blata i slame

Cena ovakve kuće zavisi od hrabrosti domaćina. Horvat kaže hrabrost se odnosi na to koliko će njega da posluša, jer, recimo, on radi temelje od bagremog drveta, ali ima onih koji žele da mu temelj eko kuće ipak bude od betona zbog čega će biti malo skuplja ili ne žele stari crep ili grede što automatski donosi veće troškove.

Ako me neko sluša, nauči sve i spreman je da radi cena njegove kuće biće 40 odsto od cene bilo koje druge kuće od modernih materijala. Po kvadratu izađe 50 do 80 odsto od kvadrata moderne kuće. Sve zavisi koliko ste hrabri. Ovakve kuće imaju beskonačni rok trajanja. Jedini neprijatelj je voda, ali ako nema poplava i požara ona će trajati jako dugo, više od veka. Najstarija  kuća od slame nalazi se u Nebraski i sagrađena je pre 108 godina – kaže Lehel Horvat.

Za kuću od prirodnih materijala potrebne su bale slama, žuta zemlja (glina), pesak, bagremovo drvo, voda i gašeni kreč. Prozori su od stakla i Horvat savetuje da budu troslojna. Uvek predlaže korišćeni crep, cigle i grede.

Radionice o prirodnoj gradnji traju najčešće 4-5 do 7-8 dana, a suština je okupljanje i druženje. Grupa će ovog vikenda učiti sve o prirodnoj gradnji, gradiće i imaće priliku da se dobro druži u prelepom ambijentu Majkinog salaša.

Na Majkinom salašu ćemo već postojeću kućicu  preinačiti u mali klub. Deo zida ćemo napraviti od slame, a deo od trske. Gradićemo i jednu peć, ali suština je da se družimo i da ljudi izađu iz komfor zona, da se vrate prirodi – zaključuje Horvat.    

Tags

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

top