U Srbiji u proteklih deset godina rastu cene nekretnina, kako starogradnje, tako i novogradnje, ali su u našoj zemlji i dalje niže cene nekretnina nego u većini evropskih država. Ipak, često se u medijima mogu čuti tvrdnje da je srpska prestonica u vrhu Evrope po ceni nekretnina, ali ovo je tačno samo ako se uzme u obrzir odnos cene nekretnina – prosečne plate.
Istraživanje Deloitte Property Index 2022 poredilo je procečne cene nekretnina i prosečne plate, a obuhvatilo je 23 zemlje. Istraživanje je pokazalo da je, sa prosečnom cenom od 1.520 evra, Srbija i dalje među državama Evrope u kojima su stanovi povoljniji. Međutim, iako je cena kvadrata niža nego u većini evropskih gradova, teže ga je kupiti, upravo zbog odnosa cena nekretnina i prosečnih zarada.
Istraživači su izračunali da je stanovniku Srbije, da bi kupio stan od 70 kvadrata, potrebno 11,5 prosečnih bruto plata, a ta statistika nas stavlja u red država u kojima je potrebno najviše vremena da bi se rešilo stambeno pitanje.
Duže od radnika u Srbiji za stan moraju da rade samo Slovaci, kojima je potrebno 12,8 godina i Česi, koje od nove nekretnine deli 13,3 godišnjih zarada.
Istraživači su osnovu prosečnih cena novogradnje iz 2020. godine računali odnos bruto prosečne zarade i cene kvadrata. Njihova računica je pokazala da Srbi moraju da rade skoro četiri puta više u odnosu na Irce, kojima su dovoljne nešto malo više od tri bruto godišnje zarade i koji najmanje godišnjih zarada treba da ulože u kupovinu stana. U Norveškoj je potrebno izdvojiti 4,4 bruto godišnje plate, a posle Irske i Norveške na trećem mestu je Belgija čiji stanovnici treba da rade 4,5 godine da bi se skućili. Srbija je sa 11,5 godišnjih plata pri dnu liste.
Beograd, ipak, na vrhu liste
Kada govorimo o glavnim gradovima, najnepovoljnija prestonica u pogledu kupovine novog stana je Amsterdam, jer bi njegovi stanovnici trebalo da uštede oko 17,67 prosečnih bruto godišnjih plata kako bi mogli sebi da priušte nekretninu. Na spisku posle Amsterdama su Prag i Bratislava, dok je Beograd na visokom četvrtom mestu. Pristupačnije stanovanje, uz naravno i mnogo veće prosečne bruto zarade, dostupno je u Rigi, Rimu i Oslu, gde je za kupovinu novog stana potrebno šest do osam prosečnih bruto godišnjih plata.
Prosečna cena novogradnje u 2020. godini u Beogradu je bila 1.741 evro po metru kvadratnom, dok je u Bukureštu koštala 1.440 evra po metru kvadratnom, u Sofiji 1.144 evra, a u Budimpešti 2.207 evra.
Cene novogradnje u Evropi
Prema podacima ovog istraživanja, najnižu cenu novogradnje ima Bosna i Hercegovina sa prosečnom cenom od 974 evra po kvadratnom metru, a ispred Srbije je još samo Rumunija u kojoj prosečan kvadrat košta 1.266 evra. Prosečna cena kvadrata u Hrvatskoj je 1.823, a u Sloveniji 3.356 evra.
Od zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem, najviši prosečni kvadrat je u Velikoj Britaniji sa cenom od 4.905 evra. Na drugom mestu je Austrija sa prosečnom cenom od 4.782 evra, dok treću poziciju zauzima Francuska gde je kvadrat u proseku oko 4.639 evra. Nemačka i Holandija takođe su pri vrhu liste sa cenama od 4.600 i 3.949 evra po kvadratu, pokazuju podaci za 2021. godinu.
– Podaci pokazuju da rastu cene i novogradnje i starogradnje. U isto vreme, važno je pratiti i kakav je životni standard, odnosno da li rast cena nekretnina prati i rast prosečnih plata. Na taj način dobijamo jasniju sliku za koliko vremena je moguće u nekoj zemlji, odnosno gradu kupiti nekretninu – izjavili su sa 4zida.rs
Ni kriza nije uzdrmala tržište nekretnina
Istraživači iz Deloitta ukazuju da, iako je pandemija bila globalni problem tokom 2021. godine, ona nije imala negativan uticaj na tržište nekretnina u Srbiji, a to pokazuju i podaci o kretanju cena sa našeg sajta. Podaci takođe ukazuju i na rast broja prodatih nekretnina, kao i na rast ukupnog novca na tržištu nekretnina.
„Ukupna vrednost transakcija dostigala je rekordno visok iznos od 6,1 milijardi evra, što je u odnosu na 2020. godinu povećanje od 47 odsto ili skoro dve milijarde evra“, naveli su istraživači Deloitta.
Oni ukazuju da je prosečna cena novih stanova bila veća za 7,1 odsto u 2021. u odnosu na cene iz 2020. godine i napominju da, iako se odavno predviđalo da će „mehur da pukne“ i da će se cene stabilizovati tokom 2022. godine, da je i dalje aktuelno povećanje cena.
Povećanje cena je uglavnom izazvano snažnom tražnjom i manjom ponudom stanova i kuća za prodaju na tržištu. Pored toga, značajan faktor za rast cena na tržištu stanova su kamatne stope na stambene kredite, koje su bile upola manje u odnosu na pre deset godina. Međutim, deo povećane potražnje je uzrokovan ukrajinskim sukobom i sve većim interesovanjem ukrajinskih i ruskih građana, ali i kompanija koje sele svoje poslovanje u Srbiju. Sve ovo je takođe uticalo i na segment zakupa u Beogradu gde su u zavisnosti od vrste i lokaciji stana, cene porasle između 5 do 10 odsto.