Nije bio savršen. Često ni lep. Ali je bio vaš.
Prvi stan u kojem smo živeli sami pamti se po sitnicama. Po dušeku na podu, ormaru koji se ne zatvara do kraja i tišini na koju je u početku bilo teško navići se.
Za mnoge je to bio i prvi susret sa iznajmljivanjem stana. Bez mnogo iskustva, ali sa velikim očekivanjima. Prvi ključevi u džepu, prva kirija, prvi osećaj da je ceo prostor samo vaš.
Sećate se dana kada ste prvi put ušli u taj stan sa ključem u ruci? Prazan, sa zidovima u neodređenoj boji i mirisom tuđeg života?
Stajali ste nasred dnevne sobe, gledali prema jedinom prozoru i već zamišljali: tu će biti polica. Ili sto. Ili možda samo jastuk na kome ćete sedeti sa laptopom.
Prvi stan – prvi kompromisi
Prvi stan se retko bira idealno. Najčešće je u kraju koji je bio najpovoljniji u tom trenutku. Na spratu bez lifta, sa kupatilom koje nikad nije bilo kako treba i grejanjem koje vam presedne svaki put kad stigne račun.
Kada prvi put ulazite u iznajmljivanje stana, kriterijumi su jednostavni: da je pristojno, da stane u budžet i da možete sami da zatvorite vrata za sobom.
Zanimljivo je da se i danas, prema podacima sa portala 4zida.rs, kao prvi stan najčešće iznajmljuju manje garsonjere i jednosobni stanovi u starijim zgradama. Baš oni prostori u kojima je osećaj slobode uvek bio važniji od kvadrature.
Tada niste tražili savršen raspored, podno grejanje ili ugradne plakare. Tražili ste prostor u kojem počinje samostalan život.
Nameštaj skrpljen s kraja na kraj
Sto koji vam je prijateljica „privremeno pozajmila“ ostao je tri godine. Kauč iz oglasa sa natpisom „hitno, dođite večeras“ vukli ste stepenicama do trećeg sprata jer nije bilo lifta. Taj kauč je imao fleku od kafe koju niste vi napravili, ali posle mesec dana više je niste ni primećivali. Bio je vaš. I to je bilo dovoljno.
Stolice koje se ne slažu, ali stoje. Polica sastavljena od dasaka i cigli. Ogledalo sa buvljaka koje „ima dušu“. U stanovima za izdavanje, posebno onim prvim, nameštaj nikada nije bio stvar estetike, već snalažljivosti.
Svaki komad imao je svoju priču. I gotovo nijedan nije bio trajno rešenje, ali svi su zajedno činili dom.
Kreativnost iz nužde
Dušek na podu nije bio dizajnerski izbor, već realnost dok ne skupite za krevet. Ali u tim prvim večerima, dok ste ležali na njemu i gledali u plafon, osećaj je bio neopisiv. Ovo je moj plafon. Moja tišina.
Sto od palete nije bio trend sa Instagrama, nego nužda. Bio je jeftiniji nego da kupite pravi sto. Ali kada ste uz njega popili prvu jutarnju kafu u šolji koja se ne poklapa sa drugim šoljama, shvatili ste: ne treba vam savršeno. Treba vam vaše.
Sijalica bez lustera. Tanjiri „na meru“. Zavese koje ne pokrivaju ceo prozor. Danas, kada tražimo stan za izdavanje, često želimo „potpuno namešten stan“. Ali prvi stan je bio škola improvizacije. Niko nije pitao da li se boje slažu.
Sloboda veća od kvadrature
Prvi račun za struju koji ste sami platili. Koliko god da je bio skup, postojao je ponos u tome što ste ga vi pokrili iz svog džepa.
Prvi put kada ste pozvali prijatelje na kafu i shvatili da nemate dovoljno šolja, pa su pili iz čaša. Neko i iz šolje koju ste dobili na poklon, a koju čuvate jer vam je žao da je bacite a i jer nemate druge. Niko se nije žalio. Svi su razumeli.
Prvi mir posle dugog dana, kada zatvorite vrata i znate da niko neće ući bez najave. Niko neće da pita gde idete ili zašto ste ostavili veš na stolici. I prvi haos, vaš haos koji niko nije imao pravo da komentariše.
Prvi stan nije bio samo mesto stanovanja. Bio je simbol odrastanja. Prostor u kojem ste učili kako izgleda svakodnevica kada ste odgovorni samo sebi.
Kako danas gledamo na prvi stan?
Danas imamo kriterijume. Liste želja. Precizne filtere. Ali iskustvo prvog stana često postavi merila za sve naredne, čak i kada kasnije kupujemo ili iznajmljujemo veće i skuplje stanove.
Taj prvi prostor naučio nas je šta nam je zaista važno, a šta je samo dodatak.
I zato danas, kada listamo oglase za izdavanje stanova, ponekad zastanemo na onim „nesavršenim“ prostorima. Ne želimo da živimo kao nekada. Ali prepoznajemo onu energiju početka. Prostora koji ne mora biti idealan da bi bio dom.
Šta danas tražimo u stanu?
Kada danas pretražujemo oglase za stanove, nesvesno ne tražimo samo cenu, lokaciju i kvadrate. Tražimo osećaj doma. Onaj poznati mir. Onu slobodu. Onaj trenutak kada znate da je prostor „legao“ i da je „to to“.
Prvi stan se ne zaboravlja
Ne zaboravlja se broj stepenika do vrata. Zvuk brave kada je zaključavate. Škripa parketa na onom jednom mestu pored prozora.
I zato, kada vas neko danas pita „kakav stan tražiš“, vi kažete: svetao, blizu centra, pristupačan. Ali zapravo tražite ono što ste imali tamo, u onom prvom osećaj da ste tačno gde treba da budete.