Stranci vlasnici sve više nekretnina u Srbiji

Sve više stranaca se odlučuje za kupovinu nepokretnosti u Srbiji i to prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu. Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je udeo stranih državljana za godinu dana skoro udvostručen. Od ukupnog broja kupaca, udeo onih koji imaju prebivalište van Srbije se prošle godine povećao na 4,81 odsto, u odnosu na 2022. godinu kada je bio 2,93 odsto. U poslednje vreme, najveći broj stranih kupaca dolazi iz Ruske Federacije.

Činjenica je da većinu kupaca na tržištu i dalje čine građani Srbije, ali je dinamika ponude i tražnje pod značajnim uticajem kupaca iz inostranstva koji prvenstveno kupuju stanove na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu i Novom Beogradu.

„Državljani Rusije su se poslednjih godina pojavili prvenstveno kao zakupci stanova i poslovnih prostora, ali sada se sve češće odlučuju za kupovinu. Osnivaju i veliki broj firmi koje se dalje javljaju u ulozi kupaca nekretnina. Među kupcima ima i Ukrajinaca, dok iz Evropske unije najveći broj dolazi iz Francuske i Nemačke. Ima i državljana Amerike, Kanade i Australije, dok ih je iz zemalja u okruženju najviše iz Severne Makedonije. Naravno, ima i dosta naših državljana koji žive i rade u inostranstvu i koji već tradicionalno kupuju nekretnine na domaćem tržištu kao vid sigurnog investiranja“, kaže Nela Pešić iz agencije „Raičević nekretnine“ za 4zida.

novogradnja-kupovina-stanova-stranci
Izvor: Shutterstock

Šta traže državljani Severne Makedonije, a šta Rusi i Mađari?

Najveće interesovanje je za kupovinu stanova i to prvenstveno luksuzne novogradnje u Beogradu kod kupaca koji dolaze iz zemalja sa većim životnim standardom, dok su za stanove u starogradnji na perifernim lokacijama Beograda zainteresovani kupci sa manjim budžetom.

„Ređe se kupuju kuće i poslovni prostori, a kada je u pitanju građevinsko zemljište, beležimo rast interesovanja prvenstveno kod stranih kompanija koje traže nove lokacije za gradnju velikih stambenih kompleksa. Državljani Rusije imaju veoma različite standarde, pa im interesovanja variraju od perifernih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u Beogradu“, navodi Nela Pešić.

Sagovornica 4zida napominje da Ruse i Ukrajince zanimaju i kuće van Beograda, u naseljima koja su okvirno do sat vremena udaljena od grada. Dodaje da stranci najviše traže stanove, ali da su izuzetak državljani Severne Makedonije koji kupuju kuće sa ciljem daljeg zidanja. Primetno je, kaže, da na domaće tržište ulaze i Mađari koji su prvenstveno zainteresovani za kupovinu građevinskih lokacija.

Najpopularniji luksuzni kompleksi

Kada su u pitanju lokacije koje su strancima najinteresantnije, posebno se ističu Gornji Dorćol, Beograd na vodi, novoizgrađeni kompleksi K-District i Novi Dorćol, Terazije i centralne lokacije Vračara i Novog Beograda.

„Moderni kondominijumi, koji su sve popularniji širom sveta, i kod nas posebno privlače kupce iz inostranstva. Ovaj moderni koncept gradnje kombinuje privatnost i udobnost sopstvenog doma sa atraktivnim, zanimljivim i lako dostupnim sadržajima koji su na raspolaganju svim stanarima kompleksa. Praktično, stanari kondominijuma na raspolaganju imaju uređeno unutrašnje dvorište, parkove, video nadzor i obezbeđenje, spa centre, bazene, teretane, kafiće, prodavnice i druge sadržaje koji su zatvorenog tipa i koji im omogućavaju da zadovolje sve svoje potrebe bez napuštanja kompleksa“, objašnjava Nela Pešić.

Pod kojim uslovima stranac može postati vlasnik nekretnine?

Advokat Brane Krunić za sajt 4zida kaže da su zaključeni bilateralni ugovori sa jednim brojem zemalja koji regulišu pitanje sticanja nekretnina državljana jedne države u drugoj državi, a što predstavlja tzv. ugovornu uzajamnost (reciprocitet) između Republike Srbije i države iz koje dolazi strani kupac, prvi i osnovni uslov koji je neophodan da bi stranac mogao da postane vlasnik nekretnine u našoj zemlji.

„Kada stranac kupuje nekretninu, ukoliko ne zna da čita i piše na srpskom jeziku, potrebno je da se angažuje prevodilac (ovlašćeni sudski tumač) koji poznaje jezik kupca, kao i da se pored toga angažuju još dva svedoka, potpuno poslovno sposobna i punoletna lica, koja poznaju i srpski, ali i strani jezik kupca. U vezi samih troškova overe ugovora, oni su isti kao i da ugovore overavaju sprski državljani, sem što se za dodatno potpisana lica (prevodioca i dva svedoka) plaća taksa od po 1.800 dinara više, po svakom potpisu tih lica“, objašnjava advokat Brane Krunić.

Podeli ovaj tekst: