Miris voska za parket, svetlo koje prolazi kroz debele zavese, vitrina puna kristalnih čaša, saksije ljubičica koje su rasle uz prozor. Stanovi naših baka i deka imali su toplinu koju pamtimo po detaljima – miljeu na stolu, goblenu na zidu…
Danas mnogi domovi tu toplinu neguju na nov način, kombinujući staro i novo, ali se u sećanjima rado vraćamo tim prostorima koji su mirisali na detinjstvo.
Hajde da se podsetimo kako je to nekada izgledalo.
Dnevna soba – centar sveta
U većini domova dnevna soba je bila i dnevna i gostinska i svečana prostorija. U sredini masivni sto od punog drveta, preko kojeg se prostirao heklani milje, obavezno simetrično postavljen, kao simbol urednosti i ukusa domaćice.
Na njemu kristalna činija sa bombonama ili vaza sa cvećem. Oko stola tapacirane fotelje i kauč prekriven heklanim prekrivačem, a na zidu — goblen sa jelenom u šumi. U vitrini su se čuvale kristalne čaše, servisi i poneki suvenir. Ta vitrina bila je statusni simbol.
Kuhinja – kraljevstvo porodičnog ručka
Kuhinja je bila srce doma. U njoj su se, uz slušanje radija, pripremale supa sa domaćim rezancima i sarma „za tri dana“. U kredencu tegla sa domaćim džemom i kesica „Vegete“ — koja se nikada ne baca, jer „može da zatreba“.
Kuhinjski stolnjak bio je u kariranoj šari, a u uglu se često nalazila kaljeva peć ili rešo koji je grejao celu prostoriju. Iz fioke se uvek čuo zvuk pribora, a pored šporeta stajala krpa sa ručno vezenim rubom.
Spavaća soba – urednost i mir
U spavaćoj sobi, na krevetu — obavezno prekrivač sa resama. Ogledalo sa fiokama za češljeve i kolonjsku vodu, kao i stolica sa ručno vezenim naslonom, često su činili deo tog klasičnog ambijenta.
Detalji koji se pamte
Nema tog deteta koje nije pomeralo porcelansku figuru labuda na polici, diralo kolekciju ploča ili gledalo kroz čipkaste zavese. Na zidovima sat koji „zvoni na svaki puni sat“ i kalendar sa slikom planine ili neke reklame. U svakom kutku osećala se toplina i posvećenost sve je imalo svoje mesto.
Arhitektura koja je imala karakter
Zgrade iz tog perioda imale su prostrane hodnike, visoke plafone i sobe koje su „disale“. Drveni parket u riblju kost, dvokrilna vrata i masivni prozori sa roletnama od punog drveta.
Upravo takva starogradnja i danas ima svoje verne poštovaoce jer nije bila građena samo da bi se „prodala“, već da bi se u njoj živelo decenijama.
Danas: povratak retro stilu
Zanimljivo je da se mnogi elementi iz tog vremena ponovo vraćaju u modu.
Retro fotelje, vintage lampe, terrazzo pločice, pa čak i heklani milje, sada u modernom kontekstu, ponovo pronalaze svoje mesto u enterijerima. Mladi sve više kombinuju staro i novo, stvarajući toplinu koju minimalizam često nema.
Na 4zida.rs često se mogu pronaći stanovi u starogradnji koji čuvaju duh prošlih vremena – salonci i visoki plafoni, originalni parket, keramičke pločice iz 70-ih i terasa sa pogledom na dvorište puno zelenila.
Dom koji ima dušu
Možda su se trendovi u međuvremenu promenili, ali ono što ne prolazi jeste toplina doma. Danas mnogi domovi spajaju to nasleđe sa savremenim stilom — moderno uređenje, ali sa ponekim retro detaljem koji unosi emociju i toplinu.
A kada danas pretražujemo izdavanje stanova, mnogi od nas nesvesno traže upravo to: stan koji „ima dušu“. Možda to znači stariji parket koji pucketa pod nogama, visoki plafon, ili terasa puna biljaka — ali ono što tražimo u prostoru, zapravo je osećaj doma.