Socijalno stanovanje u Srbiji je tema o kojoj se često govori, ali se u praksi neretko pogrešno razume. Mnogi ga poistovećuju sa „besplatnim stanovima“, trajnim rešenjem ili čak poklonom države, što je daleko od onoga što važeći propisi zapravo predviđaju.
Kako za 4zida objašnjava advokat Brane Krunić, socijalno stanovanje u Srbiji ima za cilj rešavanje stambene ugroženosti, a ne trajno sticanje imovine.
U nastavku objašnjavamo šta se u Srbiji smatra socijalnim stanovanjem, ko može da ostvari pravo na stambenu podršku, kako izgleda postupak dodele, gde se ovakvi stanovi najčešće nalaze i u kojim situacijama pravo može da se izgubi.
Šta je socijalno stanovanje prema Zakonu o stanovanju?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada definiše socijalno stanovanje kao vid stambene podrške namenjene licima koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše stambeno pitanje po tržišnim uslovima.
Pravo na ovu vrstu podrške može ostvariti državljanin Republike Srbije koji:
- nema stan ili porodičnu kuću u svom vlasništvu na teritoriji Srbije, ili
- nema odgovarajući stan u smislu zakona,
- i nije u mogućnosti da samostalno reši stambenu potrebu za sebe i svoje porodično domaćinstvo.
Kako ističe advokat Brane Krunić, važno je razumeti da se ovde ne govori o sticanju imovine, već o privremenom rešavanju stambene ugroženosti, u okviru mogućnosti koje sistem ima na raspolaganju.
Najčešće zablude u praksi
Jedna od najčešćih zabluda jeste da se socijalni stanovi automatski dodeljuju u vlasništvo. U realnosti, socijalni stanovi se najčešće dodeljuju u zakup, dok je mogućnost otkupa izuzetak i postoji samo pod strogo ograničenim uslovima.
Cilj sistema nije da korisnik stekne nekretninu, već da mu se obezbedi osnovna stambena sigurnost.
Da li ispunjavanje uslova garantuje stan?
Ispunjavanje zakonskih uslova ne garantuje dobijanje stana za socijalno stanovanje.
Kako objašnjava advokat Brane Krunić, pravo na socijalno stanovanje ne predstavlja subjektivno pravo koje se ostvaruje automatski. Broj socijalnih stanova je ograničen, pa se dodela sprovodi putem javnog poziva ili konkursa, nakon čega se formira lista reda prvenstva.
Prednost imaju najugroženija domaćinstva, dok se u praksi dešava da i lica koja ispunjavaju sve propisane uslove ostanu na listi čekanja ili budu odbijena zbog nedostatka raspoloživih stanova. Postupak dodele sprovodi stambena komisija koju formira jedinica lokalne samouprave.
Gde se nalaze socijalni stanovi u Beogradu?
Najveće plansko naselje za socijalno stanovanje u Beogradu nalazi se u naselju Kamendin, na teritoriji opštine Zemun.
Naselje Kamendin razvijano je kroz programe socijalnog i neprofitnog stanovanja Grada Beograda i Republike Srbije gde je Grad Beograd izgradio oko 1.500 stanova namenjenih:
- socijalnom stanovanju u zakupu,
- neprofitnom stanovanju,
- kao i posebnim kategorijama stanovništva, uključujući izbegla i interno raseljena lica.
Važno je naglasiti da ni u ovakvim naseljima korisnici nisu automatski vlasnici stanova, već zakupci, uz obavezu redovne kontrole ispunjenosti uslova.
Gde u Srbiji postoji socijalno stanovanje?
Socijalno stanovanje u Srbiji nije ograničeno samo na Beograd. Programi stambene podrške postoje u više gradova i opština, u zavisnosti od lokalnih potreba, budžetskih mogućnosti i raspoloživog fonda stanova.
Socijalni stanovi najčešće se nalaze u većim urbanim sredinama, kao što su:
- Beograd
- Novi Sad
- Niš
- Subotica
- Čačak
- Kikinda
- Kraljevo
- Pančevo
- Zrenjanin
Kako pojašnjava advokat Brane Krunić, svaka jedinica lokalne samouprave samostalno uređuje postupak dodele socijalnih stanova, u skladu sa zakonom i sopstvenim kapacitetima, što znači da se kriterijumi i dostupnost razlikuju od grada do grada.
Da li se pravo na korišćenje dodeljuje trajno?
Ne. Pravo na korišćenje socijalnog stana nije trajno.
Stan se daje u zakup na određeno vreme, a po isteku ugovora vrši se provera da li korisnik i dalje ispunjava uslove. U tom postupku se najčešće proveravaju prihodi domaćinstva, broj članova domaćinstva, zdravstveno stanje i druge relevantne okolnosti.
Ukoliko se utvrdi da razlozi za dodelu socijalnog stana više ne postoje, ugovor se ne produžava.
Ko plaća račune u socijalnim stanovima?
Iako se socijalni stanovi dodeljuju pod posebnim uslovima, korisnici ovih stanova nisu oslobođeni plaćanja tekućih troškova stanovanja.
U praksi, korisnik socijalnog stana ima obavezu da samostalno plaća sve redovne mesečne račune koji nastaju korišćenjem stana, što najčešće podrazumeva:
- električnu energiju
- vodu i kanalizaciju
- grejanje (ukoliko je primenljivo)
- komunalne usluge i objedinjene račune (poput Infostana)
Visina zakupnine i pojedinih troškova može biti niža u odnosu na tržišne uslove, ali obaveza plaćanja postoji.
Neplaćanje zakupnine ili režijskih troškova može dovesti do pokretanja postupka preispitivanja prava na korišćenje socijalnog stana.
Važno je naglasiti da lokalna samouprava, kao davalac stana, ne snosi troškove svakodnevnog korišćenja stana, već obezbeđuje stambenu jedinicu pod povoljnijim uslovima.
Eventualne dodatne subvencije ili pomoći ostvaruju se kroz druge vidove socijalne zaštite i ne podrazumevaju automatsko oslobađanje od plaćanja računa.
Kada može da se izgubi pravo na socijalni stan?
Pravo na socijalni stan može se izgubiti, ali ne automatski. O tome se odlučuje u upravnom postupku.
Najčešći razlozi su:
- povećanje prihoda iznad dozvoljenog praga,
- sticanje druge nepokretnosti,
- davanje stana u podzakup,
- korišćenje stana suprotno nameni,
- neplaćanje zakupnine ili režija,
- davanje netačnih podataka u postupku prijave.
Kako upozorava advokat Brane Krunić, kontrola je neophodna kako bi se sprečile zloupotrebe i omogućilo da socijalni stanovi zaista budu dostupni onima kojima su najpotrebniji.
Ograničenja u raspolaganju socijalnim stanom
Korisnik socijalnog stana nije vlasnik, već zakupac, zbog čega su prava raspolaganja značajno ograničena. Zabranjeno je prodati, pokloniti ili izdavati stan u podzakup, kao i opteretiti ga založnim pravima.
Mogućnost otkupa postoji samo ako je predviđena posebnim programom lokalne samouprave, uz dodatna zakonska ograničenja u pogledu otuđenja.
Socijalni stanovi privremena podrška, ne trajno rešenje
Socijalno stanovanje u Srbiji predstavlja važan mehanizam socijalne zaštite, ali nije trajno niti bezuslovno rešenje. Njegova svrha je da privremeno pomogne licima i porodicama koje se nalaze u realnoj stambenoj ugroženosti, uz jasno definisana pravila i stalnu kontrolu.
Kako pokazuju objašnjenja advokata Brane Krunića, pravilno razumevanje zakonskog okvira ključno je kako bi se izbegla pogrešna očekivanja i kako bi socijalni stanovi ispunili svoju osnovnu društvenu funkciju.