Vreme čitanja: 6 minuta
Pitanje prirodne svetlosti jedno je od najvažnijih za kvalitet života u nekoj nekretnini, ali i pitanje koje kupci nepokretnosti među prvima postavljaju.
U zakonima ne postoji eksplicitno „pravo na pogled“ ili „pravo na sunce“, ali je regulisano urbanističkim pravilima.
Ukoliko se grade objekti veoma blizu jedan drugog, ili ukoliko postoji starija nekretnina, a nova se gradi ispred, iza ili sa strane, ali veoma blizu, potrebno je poštovati određena pravila kako bi svi koji tu žive imali i dovoljno prirodnog svetla.
Na papiru, propisi su jasni, i predviđaju sve, pa čak i ugao pod kojim sunčevi zraci ulaze u komšijske sobe.
Pravilo 57 obezbeđuje kvalitetno dnevno osvetljenje
Urbanistički i arhitektonski standard ima takozvano „pravilo upadnog ugla Sunca od 57 stepeni“. To pravilo garantuje da objekat ima nesmetano prirodno osvetljenje tokom najvećeg dela dana, posebno u zimskim mesecima kada je Sunce najniže.
Ovo pravilo obezbeđuje optimalnu osunčanost i sprečava da susedni objekti prave preveliku senku. Koristi se prilikom projektovanja novih objekata i određivanja njihove udaljenosti od postojećih kako bi se izbeglo zasenčenje.
„Kada arhitekta projektuje objekat koji se nalazi u neposrednoj blizini drugog, zadatak nije samo da se „smesti“ nova zgrada na parcelu, već da se obezbedi kvalitetan životni prostor, i to pre svega dovoljno prirodne svetlosti za oba objekta.
Upravo taj balans između prostora, svetlosti i propisa jedan je od ključnih izazova savremene arhitekture. Polazna tačka su uvek urbanistički uslovi. Planska dokumentacija propisuje minimalna rastojanja između objekata, maksimalnu visinu, položaj zgrade na parceli i stepen izgrađenosti.
Ovi parametri nisu proizvoljni, oni su postavljeni upravo da bi se obezbedili osnovni uslovi kao što su osvetljenost, provetrenost i privatnost. Arhitekta ih ne posmatra kao ograničenje, već kao okvir unutar kog traži najbolje rešenje“, objašnjava za 4zida.rs arhitektica Milica Pajkić.
Studija senki- kako se proverava da li nova zgrada zaklanja sunce
Ona dodaje da je jedan od najvažnijih faktora zapravo orjentacija objekta, odnosno položaj u odnosu na strane sveta koje direktno utiče na količinu sunčeve svetlosti koju prostori dobijaju.
Zato se stambene prostorije poput dnevne sobe i spavaćih soba orijentišu ka južnim i zapadnim stranama, dok se manje zahtevni prostori postavljaju ka severu. Kada su objekti blizu, ova orijentacija postaje još značajnija.
„Posebnu pažnju zahteva odnos visine i međusobne udaljenosti zgrada. Viši objekat lako može zaseniti niži, pa se u praksi često primenjuju rešenja kao što su povlačenje spratova ili rešenja u oblikovanju volumena.
Na taj način je omogućeno da sunčeva svetlost dopre i do nižih etaža i susednih objekata. Da bi se ovi uticaji precizno sagledali, rade se analize osunčanja, odnosno studije senki. One pokazuju koliko dugo tokom dana sunčeva svetlost pada na određene prostore unutar stana.
Postoje i standardi koji definišu minimalno vreme direktnog osunčanja, posebno za stambene prostore. To dodatno usmerava projektovanje i stvara uslove za projektovanje konfornih stambenih prostora“, kaže arhitektica Pajkić.
Kako arhitekte rešavaju problem nedostatka svetlosti u stanovima?
Kada prostorni uslovi ograničavaju količinu svetlosti, arhitekte pribegavaju, kako kažu, oblikovnim i tehničkim rešenjima.
To uključuje pažljivo pozicioniranje i dimenzionu analizu zastakljenih površina na fasadi, upotrebu većih površina prozora, uvođenju unutrašnjih dvorišta ili svetlarnika.
Forma objekta se često razlaže na više celina kako bi se omogućilo bolje prodiranje svetlosti u dubinu prostora. Važno je znati i da se objekti nikada ne projektuju izolovano. Uvek se posmatraju u kontekstu postojećeg okruženja.
„U našem poslu jedna od veoma važnih stvari je interpolacija. Odnosno kako na najbolji mogući način, da tako kažem usaditi, jedan objekat između dva postojeća. Moramo da vodimo računa da svaka jedinica, svaki stan, dobije odgovarajuću količinu sunca.
Takođe, mora da se vodi računa o odnosu intimnog i javnog, a to se određuje i dimenzionisanjem otvora. Jedno od najvećih umeća arhitekte je da postigne da objekat koji se gradi, u odnosu na već postojeći, bude kompletna celina“, kaže za 4zida arhitektica Sanja Tipura Ražanica.
Zašto je udaljenost između zgrada važna i zbog bezbednosti?
Još jedna važna stavka o kojoj mora da se vodi računa je i ta da kada je zid na samoj međi, ili preblizu, po pravilu ne sme imati prozore stambenih prostorija koji gledaju direktno na parcelu pored. Ili ako ima prozora, onda oni moraju biti neprozirni ili na određenoj visini.
Građevinski stručnjaci koji se bave konstrukcijom objekata kažu da je za nekretnine koje se grade u našoj zemlji veoma važno da se zna da smo mi zemljotresno područje, i da prilikom projektovanja i izgradnje i o tome treba voditi računa.
„Dilataciona razdelnica je nešto o čemu obavezno mora da se vodi računa, da u slučaju zemljotresa, ne bi došlo do sudara usled dinamičkog kretanja tla.
Kada su zgrade nalepljene jedna na drugu, vibracije mogu da dovedu do sudara i na kraju rušenja zgrada“, objašnjava profesor emeritus Radomir Folić, nekadašnji dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Svetlost u stanu je zakonski standard, a ne luksuz
Dobra arhitektura je zapravo umeće da se u svemu pronalazi mera. Da se poštuju pravila, a istovremeno obezbedi kvalitetan, osvetljen i prijatan prostor za život.
U tom smislu, pitanje svetlosti nije samo tehnički zahtev, već jedan od ključnih pokazatelja kvaliteta stanovanja.
Za kvalitet stanovanja nije važna samo prirodna svetlost, već i dobra rasveta u prostoru.
Više o tome pročitajte u našem tekstu o rasveti kao važnom delu uređenja enterijera.