Neglizhe duo: Pokupili smo najbolje iz Beograda i Novog Sada

Neglizhe duo

Na njihovoj Facebook stranici sebe opisuju kao ‘’ Jedan krajnje neinovativni, sasvim izuzetno konvencionalni, prirodni, inertni, jednobojni spoj dvojice apsolutnih nesluhista u vokalno-instrumentalnoj potrazi za eksplicitnim koitusom turbofolka sa ostalim muzičkim žanrovima.’’

Damir Jovanović i Nikola Uzelac su pre nešto više od godinu dana okačili snimak  na You Tube, koji danas ima preko 500 000 pregleda. Odnedavno rade na Radiju S i možete ih čuti svakog radnog dana u jutarnjem programu.

Kako je nastao dvojac Neglizhe duo?

Za kliše pitanje evo i kliše odgovor. SPONTANO. Dobro ajmo sad ozbiljno. Nas dvojica smo se upoznali za vreme odbrane države nam Srbije od poplava proleća 2014. godine, malo smo vuglili džakove peska preko grbače, sve samo da ne bismo prisustvovali predavanjima jer naš narod više voli ceo dan na građevini da provede i lomi kičmu nego knjigu u šake da uzme. Nakon toga sledi još gora priča. Šest meseci smo živeli ulaz do ulaza, zgrada do zgrade i bukvalno se nismo sreli nijednom što je praktično nemoguće jer ceo kvart ide u jednu prodavnicu, znači moraš sresti svakog komšiju po pet puta dnevno. E onda smo se jednom sreli, baš kod prodavnice, seli na klupu ispred zgrade, popili pivo-dva i od tad priča kreće nizvodno,  dragi prijatelji. Damiru kosa oblikuje slovo M na čelu, i polako se povlači sve dublje ka temenu, Nikoli studije prava bivaju znatno otežane, čak je baš zbog te klupe par puta pao ispit.

Što se tiče Negližea, tu ne postoji nikakva spektakularna priča, krenuli smo za Beograd jedan dan, ne znamo ni zbog čega, verovatno smo u neku štetu išli. Uglavnom, Nikola je došao na ideju da se snimi Mash-up, snimili smo ga za dva minuta i okačili na You Tube Sve ovo što se posle desilo je i više nego neplanirano.

Omiljeni deo Novog Sada i zašto?

Damir: Tvrđava, kej, ma generalno sve pored Dunava, makar meni. Leti je na keju ludnica, bukvalno bude po par hiljada ljudi, sede i čitaju knjige do kasno u noć. Dobro ne čitaju knjige. Inače interesantna činjenica je da se kej u Novom Sadu zove Beogradski kej iz prilično nepoznatog razloga.

Nikola: Hmmm… Nisam plaćen da reklamiram kafane, tamburaške podrume, tako da… Svaki pedalj grada. Odrastao sam u Novom Sadu, obožavam kako austrougarske kućice u centru, tako i socijalističke betonske blokove Limana. Naravno, tu je i tvrđava, sa svim svojim skrivenim mestima na koje dođem da se oslobodim pritiska i stresa. Parkovi, pojedine ulice za koje me vežu uspomene. Kako i sami stihovi jedne pesme kažu “Al’ samo jedna je, sv’aćaš, varoš u koju se vraćaš.”

Neglizhe duo

Neglizhe duo

Iako radite na Radiju S, obojica i dalje živite u Novom Sadu…

Nas dvojica smo u suštini i dalje studenti tako da nam je zgodnije ostati u Novom Sadu, a i plaćaju nam gorivo znaš, tako da se uopšte ne bunimo. Sa druge strane, nekom ko živi u Borči, sačuvao ga Gospod, na primer treba više vremena da stigne do posla nego nama dvojici iz Novog Sada. Autoput i tu smo za sat vremena. E sad ja vidim šta je ovde zapravo pitanje, evo i odgovora. Da, Novi Sad je lepši grad. Ima Beograd svojih prednosti naravno. Nema tu šta, mislim da smo pogodili zlatnu sredinu, pola vremena provodimo u Novom Sadu, a pola u Beogradu, idealno, pokupimo najbolje iz oba grada.

Šta to ima Novi Sad što nema nijedan drugi grad?

Damir: Novi Sad ima Beogradski kej, a to nema nijedan drugi grad.
Nikola: Indeks sendviče, dabome. Gornjake, cibzare, garije. Je l’ tako, gari?

 

Tags

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

top