Koliko je u 1. kvartalu 2023. koštao kvadrat?

Najave da bi moglo doći do „hlađenja“ na tržištu nekretnina obistinile su se kada je u pitanju potražnja za stanovima, ali ipak, najnoviji podaci pokazuju da nije došlo do pada cena, već da su one nastavile da rastu. Posle prošlogodišnjeg buma tržište nekretnina je usporilo u prvom kvartalu ove godine. Najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), beleži da je u prva tri meseca sklopljeno 29.275 kupoprodajnih ugovora, što je za 9,5 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine, ali i čak 8.000 manje u odnosu na poslednji kvartal prošle godine. Prodato je manje nekretnina, ali za više novca. Ukupna vrednost svih prodatih nepokretnosti bila je oko 1,6 milijardi evra, što je 2,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

„Tržište nepokretnosti u prvom kvartalu beleži stabilizaciju. Ostvareno je povećanje ukupnog obima novčanih sredstava za nepokretnosti koje su bile u prometu, iako je došlo do smanjenja broja transakcija“, kažu u Republičkom geodetskom zavodu.

Oni napominju da je najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti imao promet stanova u iznosu od 861,1 milion evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 537,1 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu iznosio je 53 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego u istom periodu 2022. godine.

Prema podacima RGZ-a, kvadrat stana u starim zgradama u Beogradu je skuplji za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu i sada u proseku iznosi oko 2.013 evra, dok je cena u novogradnji porasla za oko 14 procenata i sada je oko 2.465 evra.

I u Novom Sadu se cena prosečnog kvadrata približava iznosu od 2.000 evra. Starogradnja je dostigla vrednost od 1.928 evra, dok je prosečna cena kvadrata u novim zgradama 1.723 evra. Prema podacima iz kupoprodajnih ugovora, najviše je poskupeo kvadrat u novogradnji u Nišu, jer je sada skuplji za oko 35 evra u odnosu na isti period lane i košta oko 1.350 evra.

Najskuplji kvadrat stana skoro 11.500 evra

Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu na vodi gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 11.474 evra po metru kvadratnom, a površine je 143 kvadratnih metara. Najskuplji stan, ukupne površine 383 kvadrata plaćen je 2.601.888 evra. Iz RGZ navode da nisu svi stanovi u Beogradu na vodi u kategoriji najskupljih i dodaju da je najniža cena paćena za metar kvadratni na ovoj lokaciji bila 3.264 evra.

„Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 1.575.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 6.878 evra, površine 189 metara kvadratnih, a najviša ugovorna cena poslovnog prostora od 1.996.483 evra ostvarena je na Novom Beogradu, površine 990 metara kvadratnih“, navode u RGZ.

Najskuplje garažno mesto po ceni od 58.400 evra, koje je prodato, takođe se nalazi u Beogradu na vodi.  Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Dobanovcima po ceni od 29,9 evra za metar kvadratni, a prodata je parcela površine 66,2 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine prodato je u Titelu po ceni od 1.279.655 evra za 107 hektara.

Tek svaki peti stan u Srbiji plaćen iz kredita

Podaci ukazuju i da su rast kamata i poskupljenje kredita uticali da splasne potražnja za stambenim kreditima. Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u prvom kvartalu 2023. godine 7 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za 5 procentnih poena manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. Od ukupnog broja prodatih stanova u Srbiji 18 odsto je plaćeno kreditnim sredstvima, što je za 10 procentnih poena manje u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine. U Beogradu je iz kredita plaćeno 23 odsto stanova, u Nišu 22 odsto, Novom Sadu 21 odsto, a u Kragujevcu svega 13 odsto.

Podeli ovaj tekst: