Inflacija s kojom se bore evropske zemlje pogodila je i domaću ekonomiju, a njene posledice već osećaju i građani Srbije, kroz poskupljenje osnovnih životnih namirnica. Posle odluke Narodne banke Srbije da podigne referentnu kamatnu stopu sa 1 na 1, 5 odsto, a zatim i na 2 odsto, mnogi građani se pitaju kako će to uticati na njihove dugove.
Nova odluka NBS znači da će poskupeti otplata kredita u dinarima, ali i da će nove pozajmice biti skuplje za građane zbog veće kamate. Oni koji otplaćuju stambene kredite, u evrima, za sada mogu da odahnu, ali ekonomisti predviđaju da to neće trajati još dugo.
Otplata kredita u evrima za sada je ostala na istom nivou, jer na ove pozajmice ne utiče referentna kamata NBS. Krediti u evrima se vezuju za euribor, odnosno za kretanja koja diktira Evropska centralna banka (ECB). Prognoza ekonomista je da će u narednom periodu i ona korigovati referentnu kamatnu stopu. Inače, to je ranije uradila i centralna banka SAD, odnosno Američke federalne rezerve (FED), a pre toga već nekoliko puta i centralna banka Velike Britanije.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić napominje da je ECB najavio podizanje kamatne stope, ali da se još ne zna tačno kada bi to moglo da se desi.
– Svakako se može očekivati da će u narednom periodu kamate da rastu. Inflacija probija planirane okvire, a prvi zadatak centralnih banaka je borba protiv nje – da je održi na planiranom nivou. Zbog energetske krize, logistike, pre toga korone, inflacija je probila sve nivoe i globalna je, samo je pitanje trenutka kada će ECB podići kamatnu stopu – kaže Grubišić.
Profesor ističe da je najava rasta evropske referentne kamatne stope signal da poskupljuje evro i da to znači da će biti skuplji svi bankarski proizvodi sa valutnom klauzulom. On napominje da od poslovne politike banaka zavisi koliki će taj rast biti.
Prošlo vreme „jeftinog novca“
Ekonomisti ukazuju da je vreme „jeftinog novca“ iza nas i da na to moramo da se naviknemo, jer će se povećati trošak zaduživanja i otplate duga, a to važi za privredu, državu i građane.
Ključan parametar za određivanje kamatne stope je takozvani euribor, odnosno kamatna stopa po kojoj banke u Evropskoj uniji pozajmljuju novac i koja je direktno uslovljena stopama Evropske centralne banke, tako da podizanjem i spuštanjem kamatne stope, raste i pada i euribor.
On je važna komponenta ukupne kamate za sve pozajmice u evrima koje nude i banke u Srbiji, jer je to cena koju one plaćaju evropskim bankama od kojih uzimaju novac. Na njega dodaju i svoju maržu, što zajedno čini ukupnu kamatnu stopu po kojoj građani dobijaju kredite i po kojoj se računa mesečna rata.
Pre više od decenije, 2008. godine, euribor je bio na maksimumu i iznosio je 5,43 odsto, pa su sa sve maržama stope za stambene kredite u Srbiji u 2009. u proseku iznosile 8,3 odsto, a u nekim bankama su dostizale i više od 10 odsto.
Od perioda svetske ekonomske krize, euribor je gubio na vrednosti, pa je tako krajem 2015. i početkom 2016. pao ispod nule i od tada je sve vreme u minusu. To je značajno pojeftinilo kredite u evrima i u našoj zemlji. Može se reći da je ova kamatna stopa svoj minimum dostigla prošle godine, kada je šestomesečni euribor, koji banke najčešće i obračunavaju, pao na minus 0,54 odsto. To je omogućilo i jeftinije zaduživanje građana i smanjenje rata kredita.
Sada se finansije kreću u potpuno drugom smeru i sa povećanjem kamatnih stopa referentnih banaka se može očekivati i povećanje kamata, a građane koji su kreditno zaduženi najviše zanima kako će povećanje kamata uticati na visinu njihove mesečne rate. To zavisi od količine novca koju su pozajmili za kupovinu nekretnine, od kamate po kojoj su se zadužili, kao i od perioda otplate, odnosno od toga koliko je vremena prošlo od kada su se zadužili. Ovi parametri se razlikuju i drugačiji su za svaki kredit pojedinačno, pa se ne može dati apsolutno precizna, ali se može napraviti uopštena kalkulacija potencijalnih troškova podizanja kamatne stope.
Primer 1: Računica za kredit od 40.000 evra
Prosečan stambeni kredit iznosi 40. 000 evra, a rok otplate je 20 godina, odnosno 240 meseci, po kamati od 3 odsto. Rata koju klijenti koji su se zadužili u proteklih godinu dana pod tim uslovima sada je plaćaju oko 222 evra. Za istu pozajmicu, ukoliko bi se referentna kamata povećala za 0, 5 odsto, rata bi „porasla“ za oko deset evra, odnosno iznosila bi oko 232 evra. Taj izdatak bi se na godišnjem nivou povećao za oko 120 evra do kraja otplate kredita. U drugoj varijanti, ukoliko bi se dogodio značajniji rast kamata za 1,5 odsto, ona bi iznosila 4,5 odsto, a rata kredita bi bila oko 253 evra. To bi mesečnu ratu podiglo za oko 30 evra, a na godišnjem nivou bi taj dodatni trošak bio oko 360 evra.
Primer 2: Pozajmica od 50.000 evra
Oni koji imaju stambeni kredit od 50.000 evra, koji otplaćuju 20 godina i po kamati od 3 odsto ratu plaćaju 278 evra mesečno. S uvećanjem kamate od 0,5 odsto, rata bi se povećala za oko 12 evra, na 290 evra, dok bi kod većeg povećanja kamatne stope na 4,5 odsto, mesečna rata ovog kredita dostigla 316 evra. Tako bi na godišnjem nivou zbog povećanja kamate sa tri na 4,5 odsto ovaj kredit „koštao“ 468 evra više.
Primer 3: Računica za kredit od 70.000 evra
Najveći udar osetili bi oni građani čije su rate kredita najveće. Tako, na primer, za stambeni kredit od 70.000 evra, pod istim uslovima otplate kao u prethodna dva primera, rata sada iznosi oko 390 evra, a ako bi se kamata povećala za 0, 5 odsto to bi za bankarske klijente bio trošak veći za oko 15 evra mesečno, a rata bi iznosila oko 405 evra. Ukoliko bi došlo do drastičnog povećanja kamate, za 1, 5 odsto mesečna rata kredita bi bila oko 438 evra, odnosno bila bi veća za oko 50 evra nego sada.
Svaki korisnik kredita na sajtu Narodne banke Srbije na OVOM LINKU može izračunati koliko bi ga koštalo povećanje kamatne stope, na osnovu podataka koji se odnose na pojedinačnu pozajmicu.
Nedavno sprovedeno istraživanje 4zida.rs o uticaju situacije u Ukrajini na tržište nekretnina u Srbiji je pokazalo da najveći strah i razmišljanje o odlaganju kupovine nekretnine pokazuju oni kupci koji su planirali da istu kupe putem stambenog kredita.
Veći je dug bankama, a smanjuje se kašnjenje u otplati
U NBS kažu da, za sada, građani na vreme otplaćuju svoje pozajmice, i navode da je učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u decembru 2021. iznosilo samo 2 odsto, što je manje u odnosu na ostale kategorije kredita odobrenih stanovništvu.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju marta iznosili su oko 3.206 milijardi dinara, što je za 0,5 odsto više nego na kraju februara. Dug stanovništva bankama uvećan je 1,1 odsto, na oko 1.349 milijardi dinara. Najnoviji izveštaj Kreditnog biroa za mart koji objavljuje UBS pokazao je da sa otplatom rata kredita u Srbiji kasni 147.203 korisnika. U kašnjenju otplate na kraju marta bilo je 2,6 ukupnih bankarskih pozajmica, što je 0,4 odsto manje nego u februaru. Udeo kredita u docnji, kada su u pitanju građani je manji i iznosi 2,2 odsto, a u odnosu na 2013. godinu procenat pozajmica kod kojih se kasni sa otplatom je prepolovljen, jer je tada bilo 5,1 odsto.
Statistika UBS među kredite u docnji kod preduzetnika i pravnih lica računa dospele obaveze koje nisu naplaćene duže od 15 dana, dok kod fizičkih lica predstavlja kašnjenje u otplati duže od 60 dana.