Ovako su nastale kafane u Srbiji

Ljudi, često pogrešno, nazivaju većinu ugostiteljskih objekata iz XIX veka, kafanama. Ali nisu svi objekti bili kafane. Bilo je hanova, mehana, krčmi, kafana, gostionica i hotela. Hotel je imao svrhu kao i danas što ima. Tu ste mogli da prespavate, bilo jednu noć ili da živite mesecima, da jedete, da popijete.

Hanovi

Kada krenu karavani, oni mogu da pređu 20-30 km dnevno. Onda moraju da stanu, da odmore, da napoje i nahrane stoku. Han je bio ograđen, natkriven prostor, kao dvorište sa nadstrešnicom. Neki hanovi su bili zadužbinski, Turci su ih zidali i hrana je bila besplatna za životinje. Postoji priča o hanu Mehmet paše Sokolovića, koji je bio natkriven, ograđen, koji se noću zaključavao. Stočna hrana je bila besplatna. Mogali ste da ostanete mesec dana, samo da se svakog dana pomolite za Mehmet pašu Sokolovića. U drugim hanovima je moglo da se ostane od 1-3 dana besplatno (ako su bili zadužbinski), a u ostalim se naplaćivao boravak, pola groša po kolima, plus da se kupi hrana za stoku.

Mazulani

To su stanice za zamenu konja. Tu su državni službenici menjali konje. Nije moglo da se galopira ceo dan, zato su se na svakih 30ak kilometara puta nalazili mezulani. Spajanjem mezulana i hana dobijamo mehanu.

‘’Gospodarska mehana’’- tu se pristajalo, tu je bilo čukaričko pristanište i rampa. Kad je održana svetoandrejska skupština, tu su, kod ‘’Gospodarske mehane’’, Miloš i Mihailo Obrenović, sišli sa broda, seli na fijaker i otišli do Kneževe pivare, a tim istim fijakerom je i knez Aleksandar napustio Beograd, opet sa tog pristaništa.

Krčme

To je kafana koja ima i podrum pića.

Krčmiti piće znači deliti piće.

Kafana

U njoj se moglo i popiti i pojesti. ‘’Zlatno burence’’ je uvek bilo kafana. ‘’Znak pitanja’’ je uvek bila kafana. Jedna od kultnih beogradskih kafana bila je ‘’Dardaneli’’

Gostionica

Gostionica je imala i sobe, gde je moglo da se prenoći. Ostajalo se kratko, tek toliko da se odmori od puta. Gostionica ‘’Srpska kruna’’, na mestu današnje Biblioteke grada, imala je dole kafanu, a gore sobe. Zato je bila gostionica i zvala se gostionica a ne kafane. Gostionica ‘’Zeleni venac’’ je prvo bila kafana, pa je posle vlasnica, Sofija Herman, zakupila celu kuću i napravila gostionicu. Njen sin Todor Herman je 1868. je prekoputa, u Brankovoj, otvorio kafanu ‘’Žirovni venac’’.

Ovde možete da pogledate kako su izgledale prve kafane u Beogradu.

Tags

Оставите одговор

Vaša email adresa neće biti objavljena.

top