Prodaja stanova ili krađa vredna 600 milona dinara?

Prodaja stanova ili krađa vredna 600 milona dinara?

Od 2000. do 2016. investitori su oštetili kupce stanova za više od 600 miliona dinara.

Dupla prodaja istih kvadrata, nezavršene zgrade, stanovi bez struje, grejanja, nelegalizovani objekti samo su neki od načina na koje su kupci u Srbiji oštećeni prilikom kupovine nekretnina, ukupna krađa prelazi 600 miliona dinara.

Država nije uradila mnogo da zaštiti kupce

Ne postoji spisak prevarenih građana, loših investitora gde biste mogli da proverite od koga kupujete stan, nema spiska agenata za neketnine koji su učestovali u prevarama. Ukoliko želite da kupite stan u izgradnji, ili već izgrađen morate dobro da se raspitate kod advokata,  u sudu, u  katastru a sve to naravno košta. Nadležni organi nemaju konkretne podatke o prevarama jer prema Zakonu o krivičnom procesu, deo prijava sem policiji, podnosi se i nadležnim tužilaštvima koja takođe mogu da pokreću istragu. Međutim, tužilaštva ne raspolažu preciznim podacima o broju podnetih prijava za prevaru u trgovini nekretninama, pa su u ovom momentu policijski podaci o prevarama najrelevantniji.

25.000 građana oštećeno prilikom kupovine stanova

Procene koje je Privredna komore Srbije poslednji put objavila 2012.  govore da u našoj zemlji ima oko 25.000 prevarenih kupaca, a najviše ih je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.  Prevare nisu samo višestruke prodaje istog stana, već su oštećeni i oni kupci koji su platili stanove u koje ni posle deset godina ne mogu da se usele.
Prodaja stanova ili krađa vredna 600 milona dinara?
Gradovi su puni napuštenih gradilišta, gde samo table zarasle u korov podsećaju da je tu trebalo da nikne višespratnica. Mnogi investitori su zatvorili firme, ili ih otvorili pod nekim drugim imenom, proglasili bankrot, ili novac izneli u inostranstvo. Bez kvadrata su ostajali i ljudi koji su svoje kuće davali investitorima uz ugovor kojim je trebalo da dobiju nov stan, koji nikada nisu dobili. Srećniji među njima su ostajali u svojim kućama, dok su nesrećniji ostali i bez kuće i bez stana.

Prevaranti povezani i sa nadležnim institucijama

Neretko se mogu naći slučajevi gde su u prevare umešani ljudi koji su radili kao agenti nekretnina, ljudi iz katastra pa do vrha lokalne samouprave koji su spornim investitorima davali dozvole za gradnje. Prevare u katastru su se dešavale tako što investitor proda stanove, a upis u katastar se oduži na nekoliko meseci, za to vreme investitor kod banke podigne milionske kredite a kao zalog da zgradu koju je već prodao. Stanari o tome saznaju tek po dolasku izvršitelja, ili kad pokušaju da svoj stan upišu u katastar. Banke iako imaju dokaze da se radi o prevari uglavnom ne žele da skinu hipoteku. Kako naši zakoni ne regulišu da li je „starije pravo vlasništva ili hipoteka“, stanarima često ostaju tuđi dugovi u milionskim iznosima.

Podaci Udruženja oštećenih kupaca nekretnina iz Novog Sada govore da je do 2015. prilikom prodaje ili kupovine kvadrata prevareno oko 3.000 ljudi samo u Novom Sadu. Retko ko od njih je dobio pravnu, a još manje novčanu nadoknadu. Predsednik tog udruženja Nenad Pejin, koji je i sam prevareni kupac, kaže da je deset investitora kažnjeno minimalnim kaznama, najviše do godinu dana zatvora.

Prodaja stanova ili krađa vredna 600 milona dinara?

„Investitori ne bi mogli tako da varaju građane da im ne pomažu istražni organi u policiji i pravosuđu, da nemaju svoje ljude u Gradskoj upravi za urbanizam, kao i agencije za prodaju i promet nekretnina“ – tvrdi on. Pejina je investitor Đ. K prevario za stan u izgradnji na uglu Kisačke i Karađorđeve ulice u Novom Sadu.

Suđenja su trajala po pet godina, kazne su bile neadekvatne, tako da je neefikasnost sudova dovela do toga da danas imamo 25.000 ljudi koji su na ovaj način bili prevareni rekao je Pejin za novosadske medije.

Do prevare dolazi najčešće prilikom plaćanja u kešu investitorima na osnovu zaključenih predugovora i ugovora koji se tiču zgrada koje nikada nisu završene.

Uvođenjem  Centralnog  registra za promet nepokretnosti smanjene su duple prodaje stanova

Otkako je prvog januara 2010. godine uveden Centralni registar za promet nepokretnosti sigurnost građana prilikom kupoprodaje stanova znatno je poboljšana, u smislu zaštite od višestrukih prodaja istih nekretnina.

Kako do  ovih podataka

Potencijalni kupac može na šalteru na kojem se vrši overa, najčešće u opštini ili sudu, da kaže da želi da proveri određeni stan. Potrebno je da zna broj stana, adresu i katastarsku parcelu, i neophodno  je i da se legitimiše, time će  ostvariti uvid u podatke, tako što će mu radnik overe dati informacije o tom stanu.  Takođe, potencijalni kupac može da podnese pismeni zahtev sudu da mu se izda potvrda o traženim podacima, u tom zahtevu treba da navede podatke o stanu i o sebi.

Podaci i na sajtu Republičkog geodetskog zavoda

Prodaja stanova ili krađa vredna 600 milona dinara?

Uvid u nekretnine se od prvog marta ove godine možete ostvariti i na sajtu

http://katastar.rgz.gov.rs/

Tags

Jedan komentar

  • Ovo su strasne stvari kojima se ljudima doslovce unisti zivot. Pritom, sada kad su ugovori u nadleznosti notara zasticeni smo jos manje. Zdrav razum kaze da bi tako svaki notar morao da ima bogatstvo narko dilera da bi mogao da pokrije svu nacinjenu stetu ako je samo overio i garantovao svojom imovinom za desetak vecih stanova? ODAKLE prosecnom, normalnom coveku, koji radi neki prosecan posao (a posao notara je takav) milioni?

Оставите одговор

Vaša email adresa neće biti objavljena.

top